Kada na „vrata” od planine Javorje, koja je Vučjem, Sinjajevinom i Bjelasicom, božjom voljom „isplela” planinski venac oko grada Kolašina, odjekne „Oj, Javorje, Javorje…”, stigao je znak da se u njene katune vraćaju planinke sa stadima.
Tako je bilo i ovog leta. Decenijama je tako od proleća do jeseni – ožive katuni na planinama. Čuju se pesme čobana, domaćica, plač dece… Pašnjake i livade prekrivaju ovce, koze, krave, konji, jagnjad… i tako sve do kraja oktobra kada se ponovo s prikupljenim belim mrsom: sirom i kajmakom vrate u svoja sela oko Kolašina i Šavnika.
A ko nije bio na Javorju, taj i ne zna šta je raskošan dar prirode. Sva raskoš gornjomoračkih planina kao da je pohranjena na Javorju, čiji je vrh na 1.580 metara nadmorske visine. U njegovom šarenom ćilimu nije samo brojno planinsko cveće, već i retke, lekovite biljne vrste.
Do raštrkanih koliba i katuna, a ima ih oko dvadesetak, na Javorje se stiže jednim delom dobrim asfaltnim i lokalnim makadamskim putem. Ka Javorju se može iz pravca Kolašina i malene varoši Šavnik. Ova lepa planina smeštena je na 23 kilometru od Kolašina, gde se sa Mijoske skreće ka Dragovića Polju, pa ka Krnjoj Jeli i Šavniku.
Tu na prostranu zaravan preko leta dođu Dragovići, Rankovići, Baošići, Todorovići, Kadići, Bojići, Šišovići, Čepići… Svi oni kažu da su jedna velika porodica, žive u jednom katunu, rade i pomažu jedni drugima, brinu jednako o svojoj kao i o stoci ostalih komšija sa katuna. A na Preobraženje Gospodnje tradicionalno za sebe i goste prirede druženje i bogatu trpezu.
Među najdražim gostima su im lekari i medicinsko osoblje koje u ovu planinu šalje direktorka Doma zdravlja iz Kolašina Dragica Popović, kako bi pregledali i pružili medicinsku pomoć ljudima na Javorju. Glas se brzo pronese da u katune stiže medicinski tim: omiljena i najtraženija lekarka u kolašinskom kraju i svakako među malenom porodicom na Javorju – doktorka Jelena Zindović, medicinska sestra Jevra Vlahović i vešti vozač Mićo Kujović.
Nakon pozdrava doktorka Zindović nema vremena za velike priče. Kreće s pregledima od kolibe do kolibe i uspeva da detaljno pregleda oko četrdeset pacijenata.
„Najveći utisak na nas ostavila su deca, razdragana i živahna, ali i njihove majke i bake koje su od posla jedva izdvojile vreme da zastanu i da taj trenutak posvete svome zdravlju. Nisu krile zadovoljstvo zbog naše posete i bile su prijatno iznenađene organizovanim pregledima koji su uspešno završeni”, kaže nam na kraju dr Zindović.
Iako je meštanka Nevena Ranković imala pune ruke posla, žali što doktorka i sestra moraju i druge da pregledaju jer, kaže, „nije navikla da gosti ne probaju njene specijalitete”.
A među planinkama posebno mesto pripada domaćinstvu Mare Baošić koja na katunu živi sama.
„Može se, mada godine idu. Držim stoku i u tome mi najviše pomaže električna čobanica. Zahvaljujući njoj mogu da radim druge poslove. A doktorka Jela nikada na nas ne zaboravlja”, kaže Mara.
Za doktorku Jelenu Zindović, koja godinama obilazi žitelje katuna na planini Javorak, nije nikakav problem da nastavi peške gde se završava loš makadam, samo da bi se uverila kako je zdravlje ovih planištara i gorštaka.
S radošću kaže da su njeni odlasci na crnogorske katune jedinstvena prilika da upozna posebne ljude koji pola godine sa svojim stadima žive na planinama, ali i da se uveri kako su predivni predeli koji Crnu Goru čine prelepim mestom za život.
„Ovakvi pregledi treba da se organizuju tokom letnjih meseci i na katunima Sinjajevine, Bjelasice i Komova”, poručuje Jelena.
A iz katuna, skoro u horu, deca i njihovi roditelji, njih oko pedesetak, Jelenu, Jevru i Mića ispraćaju rečima: Hvala vam što brinete o nama. Bog će vas dobrom darivati.”
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.