Jasminku i Milicu je lekar odvojio pre pola veka: Priča puna boli, patnje, traganja, čežnje i nadanja ima srećan kraj! Nakon decenija traženja dve sestre su ponovo zajedno (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Sa 18 meseci Jasminka Kanon (50) iz Streatora u Illinoisu, razdvojena je od svoje sestre Milice Vukasović (53) iz sela Gajića u Baranji, koja je u tom trenutku imala tri godine. Skoro pola veka kasnije posle decenija traženja, ove dve hrabre žene ponovo su se našle.

Jasminka i Milica ostale su siročići kad ima je majka preminula, a otac nestao nakon boravka u zatvoru. Dve sestre je usvojila porodica u kojoj je Milica ostala sve do 1987. godine kad se udala.

Međutim, Jasminku je životni put, nakon bolesti, odveo u drugu porodicu. Sa 18 meseci se Jasminka razbolela i odveli su je kod lekara. On ju je uzeo iz ruku žene koja ju je usvojila, rekao je da će se pobrinuti za Jasminku i da će javiti kad bude ozdravila.

Milica je tad poslednji put videla svoju sestru. Sliku bolesne devojčice u žutom skafanderu, plave kose i bucmastih obraza nikad nije zaboravila.

Taj rastanak nikad nije prebolela, urezao joj se u mozak, u srce, život… Milica je Jasminku tražila godinama, uzaludno.

– Nekada imam osećaj da je moja i sestrina životna priča kao scenario za film. To je priča puna boli, patnje, traganja, čežnje, nadanja i ljubavi koja se, eto, na kraju, završila srećno. Sestra i ja ostale smo siročići nakon što nam je umrla majka, a otac nestao nakon boravka u zatvoru. Tada smo se prezivale Jović. Socijalni radnici dali su nas jednoj osječkoj porodici koja nije puno marila za nas, pogotovo čovek kog je trebalo da zovemo “tata”.

Bio je pijanica i zlostavljač zbog čega smo, nakon nekog vremena, završile u sirotištu, a potom u drugoj porodici. Tada se Jasminka razbolela i odveli smo je u staru Plućnu bolnicu gde je ostala neko vreme. Kada su nam javili da dođemo po nju, saznali smo da ju je odvela socijalna služba. Više je nikada nisam videla. Gušila sam se u suzama – priseća se davnih godina Milica kojoj je od malene sestre ostala tek jedna fotografija.

Milici niko nije rekao da je Jasminku usvojio bračni par Junker koji je 70-tih godina iz Osijeka otišao u Ameriku. Mlađa sestra je prošvercovana u Ameriku na pasoš druge devojčice. Jasminka do svoje osme godine nije znala da Junkeri nisu njeni biološki roditelji.

– Bila sam srećna u toj porodici. Znala sam da smo iz Hrvatske. Razgovarali smo na hrvatskom jeziku. A onda sam slučajno našla neke papire na kojima su pisala naša imena i neka druga i papiri su bili iz Jugoslavije. Pitala sam mamu što je to. Ona prvo nije ništa htela da mi kaže, a onda mi je priznala da sam usvojena jer je moj otac ubio moju majku. Bila sam šokirana – priča svoju životnu priču Jasminka za 24.sata.hr.

Jasminka je nastavila da se raspituje i kasnije je saznala da je ustvari odrasla u laži.

– Roditelji koji su me usvojili počeli su i fizički da me zlostavljaju jer sam tražila da mi kažu istinu pa sam utočište našla kod Jelene, žene koja je bila njihova prijateljica. Ona me je podstakla da tražim svoje biološke roditelje, a kada su Junkeri to saznali, pozvali su policiju i rekli da me je ta žena otela. Tek tada sam uspela socijalnim radnicima da kažem šta se dešava i smeštena sam u dom – priča hrabra žena koja je skoro pola veka bila odvojena od sestre Milice.

Jasminka je posle toga promenila dve porodice jer je ponovo bila zlostavljana. Zbog svih trauma pokušala je da se ubije. Sa 16 godina smeštena je u dom za devojk. Sa 18 godina je dobila svoj stan, država joj je plaćala režije, školovala se i ubrzo postala tipična mlada devojka.

Nakon nekoliko godina se udala i rodila svoje prvo dete, ćerku Nikol.

PRVI POKUŠAJ SPAJANJA DVE SESTRE

Milica je 1989. godine prvi put pokušala da nađe svoju sestru.

– Iz Sakramenta mi je se javila žena koja se zvala Jelena i koja je rekla da se moja Jasminka Jović sada zove Jasna Junker i poslala mi je njenu adresu. Napisali sam joj pismo, uspeli smo da uspostavimo kontakt, ali se dogodio rat. Morali sam da odem iz Baranje i opet je sve nestalo. Pisali smo, ali su se pisma vraćala. Ipak, bila sam srećna što sam saznala da mi je sestra živa– priča Milica.

Tek kada je dobila pismo od Milice Jasminka je saznala istinu, da ima porodicu, sestru, polusestru i dva polubrata. Bila je srećna što ih je pronašla ali dogodio se se rat i nakon što pisma više nisu stizala, ona se pribojavala da su svi u ratu poginuli.

U međuvremenu je rodila još dva sina i život ju je opet udaljio od prošlosti.

NAŠLE SE PREKO FEJSBUKA

Na ovoj društvenoj mreži Jasminka je upisala je oba svoja prezimena, Jović i Junker. A onda se u zimu 2011. godine dogodilo čudo.

– Igrala sam preko Fejsbuka igricu Farma u kojoj si mogao da komuniciraš sa drugim igračima. Javila sam se ženi koja se zvala Gordana Koški. Kad je rekla da je iz Osijeka pitala sam poznaje li Milicu ili Stojana. Nakon nekoliko dana dobila sam poruku “Ja sam tvoja sestra. Gde si ti sve ove godine?!”. Sudbina je htela da se ipak nađemo – kaže ozarena Jasminka.

Kako Milici i Jasminki ništa u životu nije išlo bez problema, tako su i na prvi susret morale da čekaju skoro osam narednih godina. Naime, tek nakon što je htela da otputuje za Hrvatsku, Jasminka je saznala da ona ceo svoj život u Americi živi kao imigrant. Nije imala američko državljanstvo, a kada ga je zatražila, usledile su godine borbe za administracijom.

Kad je uspela da sredi papire odmah je kupila kartu za Hrvatsku.

– Sve dalje je neopisivo. Ja ne znam hrvatski, Milica ne zna engleski, ali većinu vremena razgovaramo srcem – kaže Jasminka.

Obe sestre veruju da ih je spojio Bog, a ne sudbina.

– Sestra je došla na oko 20 dana i iako smo stalno zajedno, svake noći smo budne do 3, 4 ujutro. Ne možemo da prestanemo da gledamo jedna u drugu. Ona želi sve da zna, od rođenja do sada. Stalno nešto propitkuje. Otkrivamo da smo slične u mnogočemu. Isto hodamo, imamo iste pokrete rukama, palimo cigaretu na isti način – kaže Milica grleći svoju sestru koju je pronašla nakon gotovo 50 godina razdvojenosti.

Jasminka je zaboravila hrvatski, a Milica ne zna engleski ali sestrama to ne predstavlja problem. Uspevaju da se sporazumeju zahvaljujući ljubavi.

(dijaspora.news/telegraf.rs)