Ja sam s 200 dinara pokrenuo svoj biznis: Momak iz Zrenjanina objasnio kako zarađuje za život

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Neka mladi ljudi probaju neke stvari sami da reše, sami da zarade i stvore, a ne da sede i čekaju da im padne s neba ili od roditelja

Gotovo da ne postoji osoba u Zrenjaninu koja bar jednom na ulicama tog grada nije srela simpatičnog mladića Kenana Arifi i bila ponuđena da kupi sunđer ili čarape.

Ovaj mladić već dugo godina osim što građanima nudi mogućnost da sunđere, trulekse ili čarape kupe po super ceni ne odlazeći u prodavnicu, on svojim humorom i pozitivnošću često i uveseljava ljude.

Kenan je još sa 11 godina počeo da radi, majka mu je umrla i nije hteo da se oslanja isključivo na oca, već je sam počeo da zarađuje.

– Prvo što sam prodao pre 18 godina bile su čarape, radio sam i fizičke poslove , a budući da sam od oca nasledio i muzički dar svirao sam i u različitim prilikama i na različitim mestima.

– Kasnije sam nastavio da se bavim samo prodajom, prvo su to bile čarape, a osluškujući želje i potrebe Zrenjaninaca počeo sam da prodajem sunđere, trulekse, ponekad i majice.

– U početku sam tu robu donosio bratu koji ima tezgu na pijaci, a nakon toga sam počeo da je da je nudim po sistemu „od vrata do vrata“ ili jednostavno na ulici – priča Kenan.

Uz trud i volju i s malo talenta za trgovinu kaže da je dovoljan početni kapital od 200 dinara, kako bi se pokrenuo sopstveni biznis.

– Ja sa 200 dinara mogu kupiti početnu robu, kada je prodam kupim više pa više prodam i tako dođem do neke ok cifre kada mogu kupiti više robe i dobiti po boljoj ceni.

Moj radni dan počinje oko 7 ujutro nakon ispijanja kafe u centru i traje do 9 uveče. Nikada ne znam gde će me put navesti. Recimo da počnem od centra i onda zavisno od toga kako ide prodaja krećem se po raznim delovima grada – dodaje Kenan

U kom delu najbolje ide prodaja?

– Teško je reći, zavisi od dana, a zavisi i od godišnjeg doba. Recimo da na „Lesnini“ nikad nije loše i naravno u danima kad su penzije, prodaja ide bolje. Ipak poslednjih godina prodaja ide teže i zarada koja je ionako mala, sada je još manja.

Da li zaradiš dovoljno da bi se izdržavao?
– Pa za neke svoje potrebe i neki koliko toliko pristojan život uspevam da zaradim. Kada bih sad rešio da zasnujem porodicu onda to ne bi bilo dovoljno, ali ja bi tada radio i još neki posao i mislim da bi bilo dobro.

Kako ljudi reaguju kad te sretnu, ipak te poznaje veliki broj ljudi?

– Veliki broj ljudi valjda zbog sve lošije situacije prilično tmuran ili neraspoložen i za priču i za kupovinu. Ja baš tada nastojim da budem vedar i da ih nekom dosetkom oraspoložim, da im izvučem osmeh. Najbitnija je upornost i ne klonuti duhom.

– Pored toga što želim da zaradim ono što me ispunjava je razgovor sa ljudima, kada vidim da je neko tužan ili zabrinut priđem i kroz šalu krenem razgovor.

– Često čujem gde traže radnike sezonske ili za neke druge poslove i tu informaciju širim dalje i govorim ljudima kojima treba posao. Posla ima, samo treba hteti raditi.

Šta bi savetovao mladim ljudima?

– Neka probaju neke stvari sami da reše, sami da zarade i stvore, a ne da sede i čekaju da im padne s neba ili od roditelja. Ja na primer sada ne plačem što ne mogu da imam Iphone 7, ali sretan sam što ću uskoro moći svojim parama da kupim „četvorku“ – smejući se kaže Kenan.

Postoji li neka neostvarena želja ili drugi posao kojim bi voleo da se baviš?

Naravno, nekoliko godina sam igrao fudbal u Borcu i mogu reći da sam zbog brzine i što sam levonog bio jako dobar. Eto, to je neka neostvarena želja ali život mora da ide dalje. Srećan sam što imam dobre prijatelje koji će mi pomoći uvek i to je ono što mi je najbitnije.

(Dijaspora.news/Telegraf.rs )