JA MISLIM DA ĆEMO MI UMRETI! NE PAMTIM KADA SMO JELI: Priča Darka Milovanovića iz Batočine cepa i najtvrđa srca

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Ja mislim da ćemo mi umreti. Nemamo hranu, i već dugo jedva preživljavamo. Jedemo samo kad nam komšija donese nešto – ovako počinje priču za Espreso Darko Milovanović iz Batočine.

On ima 33 godine i živi s vanbračnom ženom u kući. Nesposoban je za rad i ne sme da diže teret veći od 2 kg zbog izvađene slezine i operacije kukova na koju čeka od 2010. godine.

Supruga i on su nezaposleni, a da muka bude još veća, ona mora da plaća alimentaciju bivšem suprugu za dvoje dece.

– Ja sam invalid, ne smem da dižem ništa, i trpim konstantne bolove u kukovima. Gde god da sam konkurisao za posao, tražili su mi lekarsku potvrdu, i nigde me nisu zvali. Moja supruga ponekad čuva stare ljude i čisti kuće, ali to je povremeni posao. Očajni smo – priča Darko.

Kako kaže, ranije je primao 8.000 dinara od Centra za socijalni rad, ali više ne dobija ništa. Zahtev za ponovnu isplatu pomoći kao da skuplja prašinu, a Darko se više ne nada tom novcu.

– Ja mislim da ćemo mi umreti. Nemamo hranu, i već dugo jedva preživljavamo. Jedemo samo kad nam komšija donese nešto, a telefon koji imam punim kod njega kući – objašnjava Darko i kaže da je samo dva puta primio paket pomoći.

U jednom su bile paštete i par konzervi, a u drugoj pribor za higijenu.

– To je brzo otišlo i mi smo ubrzo opet ostali gladni. Njih ne zanima kako ću se kupati i šta ću jesti iako sam više puta očajnički tražio pomoć. Zvao sam i Crveni krst, ali to nije dalo rezultata – priča očajan čovek.

Darko već dve godine nema struju jer mu je EPS isključio zbog neplaćenih računa.

Kako kaže, na sve to još su ga optužili kako krade struju, i sada mora da ide po sudovima pored lošeg zdravstvenog stanja.

– Ljudi iz EPS-a su došli da nam isključe struju. Tempirali su da ni ja ni supruga ne budemo kod kuće, nisu mnogo oklevali. Dve pune godine živimo u mraku i očaju, a ovaj ledeni talas će nam možda zadati poslednji udarac. Smrzavamo se i iskren da budem ne vidim rešenje – priča Darko.

On dodaje kako niko iz Centra za socijalni rad nije došao nijednom da ih obiđe i vide da li dišu, a Darko se i više puta obraćao predsedniku opštine Batočina za pomoć, ali bez rezultata.

Ni Darko, ni njegova supruga Tanja se ne sećaju kad su poslednji put imali pristojan obrok.

– Ja ne znam ni kada sam poslednji put jeo, a kamoli kada sam jeo nešto lepo i kvalitetno – priča očajan Darko.

Ukoliko na bilo koji način možete da pomognete Darku i njegovoj supruzi da prežive na ovom debelom minusu, pozovite: 065/6406967.

(dijaspora.news/kurir.rs)