Zajdnički život Albanke i Srbina u planinskom selu Kragujevac, krunisan je dobijanjem ćerke Ivane, koja je celom selu donela veliku radost
U planinskom selu Kragujevac kraj Višegrada radost je donela devojčica Ivana, koja je postala miljenica celog sela. Pre nje, poslednji put se rodilo dete u tom i pet okolnih sela 1985. godine.
Ona, mama Valentina, koja je u selo došla iz Skadra i tata Mileta, najmnogobrojnija su porodica u ovom selu, piše Radio Slobodna Evropa. Selo ima ukupno 14 stanovnika, a najviše je onih preko 65 godina.
Većina kuća u Kragujevcu su prazne, dok postoje i one u kojima borave samci. Kao i u većini malih mesta na Balkanu, i odavde su mladi otišli u veće gradove u potrazi za boljim i lagodnijim životom.
Do prve prodavnice, škole i ambulante iz ovog sela treba preko 20 kilometara.
Mile Milićević, Ivanin otac, kao stariji čovek odlučio je da se odseli kilometrima daleko. Ostao je bez posla u policiji, a pošto nije hteo da radi kod privatnika za 200 evra, rešio je da se vrati na svoje ognjište, u svoje selo gde je imao porodičnu kuću. Bio je neoženjen.
– Rešio sam da stvorim brak i potražio sam suprugu u Albaniji, jer sam čuo od dosta momaka koji su se oženili sa Albankama, da su dobre žene, da su radne i da poštuju porodicu i tradiciju – priča Mile.
Već osam godina su u braku i imaju jednu ćerku, Ivanu, koja ima pet godina.
Valentina je ispunila sva Milova očekivanja vredne i dobre supruge iako ništa nije znala o njemu ni o mestu u koje dolazi. Dovedena je iz skadarske regije, crnogorskog je porekla. Prihvatila je život u Kragujevcu i naučila srpski jezik.
Zajednički život Albanke i Srbina u planinskom selu Kragujevac, krunisan je dobijanjem ćerke Ivane, koja je celom selu donela veliku radost. Od 1985. godine ona je prvo dete koje je rođeno u ovom selu.
– Ja radim oko konja, čistim štalu, cepam drva i vežem konja, dam im sena i sve. I ovce namirim. Imam janje, jedno šareno i jedno belo. Sinoć mi se ojarila jedna. I koke imam, pet koka. Imam šest ovaca i janjića. Imam koza, držim Koze. Nemam drugarice, nemam nijednu – rekla je Ivana dok je držala konja koji je pio vodu.
Ipak, radost koju je Ivana priređivala meštanima nestaće sledeće jeseni kada bude krenula u školu. Ona i majka će otići u podstanare tokom školskih dana. Za malu Ivanu, to će biti potpuno novi svet.
Pogledajte video:
( dijaspora.news/Izvor: Radio Slobodna Evropa)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.