Pre nekoliko meseci pisali smo o životu malog Milenka Pavlovića (9) iz sela Grabovička Rijeka nadomak Bratunca.
Milenko je ostao bez oca, a majka ga je napustila. Obavlja sve poslove oko kuće i u njoj. Baka Stamena ga uči kako se kopa, seje, kosi trava i rade ostali poslovi koje obično rade odrasli ljudi.
Dobar je učenik, ima dečačke želje i dobro je dete, kaže ona. Kako su mnogi mediji preneli priču o njihovom teškom životu, mnogi se javljaju i iz inostranstva kako bi pomogli.
“Ja se zovem Mićo, treći sam razred. Živim ovde, sa bakom… Moji vršnjaci imaju oba roditelja, a ja nemam nijednog. To je veoma teško”, kaže dečak.
On kaže da je imao samo jednu želju.
“Imam bicikl, jedan mi je čiko doneo, ali voleo bih da imam kosačicu. Ja kosim ovde. Namučim se s kosom. Ja kosim kosom, a moji vršnjaci ne znaju šta je kosa. Oni ne smeju kosu da uzimaju u ruke”, iskreno će Milenko.
“Nije lako, ni meni, ni njemu. Nije mi teško sa detetom, ide u školu, dobar je, zdrav je, uči lepo, pomaže u svemu. Borimo se”, kaže baka Stamena.
Dobročinitelji iz Sarajeva ispunili su najveću Milenkovu želju, kaže baka.
“Jeste, doneli su mu kosačicu, onu što kosi na struju, oko kuće. Kažu da su oni iz Sarajeva, ali čini mi se da su oni iz Potočara, što hranu donose. Živi i zdravi bili, baš vam hvala, Mićo se obradovao ovoj kosačici, pokosio sve ovde oko kuće, sad više nema trave. Sad bi imali želju – da nam neko hoće frezu doneti, da isfrezamo svoju baštu”, kaže Stamena.
Ima ih koji su već poslali ili doneli poklone a, prema rečima bake Stamene, biće ih još.
“Hvala vam, živi i zdravi bili. Dolazili su neki mladići, rekli su da će doneti šta nam bude trebalo. Davali su i u novcu. Hvala im. Jedan je čovek bio, zvao iz Tuzle, zvali su ljudi odasvud. Javljali se, dolaziće na odmore, i ovi naši, koji nisu tu, javljali su se, pa kad dođu na odmore, doći će da nas obiđu”, ističe ona.
Baka Stamena prerano je ostala bez muža, a njen sin Nikola, Milenkov otac, preminuo je u 38. godini života. Ona se sada stara o svom unuku.
“Pogledajte, puno je groblje domaćina. Tu mi je sin, gore mi je muž, ono mi je svekar. Kad pogledaš, u groblju su sve domaćini, a kod kuće – nema. Nas dvoje, siroti, živimo i patimo se i borimo se sami”, zaključuje baka Stamena.
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.