Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla, kaže da on već jeste svetac.
– Za mene je on oduvek bio i ostao svetac. Sećam se dedinog komentara kada se raspravljalo o tome da li da neko bude proglašen svecem: „Hoće li neko biti više svetac ako ga mi proglasimo?“ – priča Snežana za Kurir.
Osteljiv na tuđe nevolje
Za svog deda-strica, kojeg je odmalena oslovljavala sa „deda Popa“, kaže da je živeo po jevanđelskim principima koje je propovedao.
– Kao patrijarha ga, verovatno kao i ostali, pamtim kao skromnog, spremnog da odgovori svakom izazovu teškog vremena u kome je bio prvojerarh SPC, posvećenog veri, prvog u služenju, spremnog da pomogne, osetljivog na tuđe nevolje, širokog obrazovanja i autora mnogih pisanih dela – navodi Milkovićeva i dodaje:
– Njegova posebna osobina je bila smirenost u svakoj situaciji. U to sam se uverila u raznim prilikama kada je bivao osporavan i ugrožen, kad je bio pred teškim odlukama. Bio je osetljiv, ali je smireno činio sve što je u njegovoj moći, a dalje se uzdao u Božju volju. Voleo je da se šali. Bio je duhovit, blag, sklon opraštanju i razumevanju drugih. Nikoga nije osuđivao.
Sagovornica Kurira kaže da je patrijarh Pavle uvek znao i da joj udeli dobre savete, a mnogi su joj ostali urezani u sećanju.
– Jednom mi je rekao: „Nemoj toliko da se sekiraš, sirće grize svoju flašu, obolećeš. Prevelika briga isto je što i nebriga. Ako smo učinili sve što je do nas, samo treba strpljivo da sačekamo rezultat.“
Upitana šta bi on, da je živ, danas poručio Srbima, kaže:
– Mislim da bi ponovo poručio da se ponašamo kao ljudi, nikad kao neljudi, da nas se preci ne postide, a da se buduće generacije ponose.
Upokojio se u 95. godini
Patrijarh Pavle je 2009. preminuo na VMA u 95. godini. Milkovićeva ga je poslednji put videla nekoliko dana pre smrti. Napisala je knjigu „Moj deda – patrijarh Pavle“.
Nije sebe smatrao posebnim
VOLEO JE GIBANICU I KREMPITE
Milkovićeva otkriva da je patrijarh posebno bio vezan za sestru Agicu, koja je njena baka, pa je bio čest i drag gost u njihovoj kući. Kada odloži štap i kamilavku, postajao bi brat, stric, deda…- Nije sebe smatrao posebnim, nikada nije dozvoljavao da mu pridržimo ogrtač, jer kaže da bi to značilo „ja sam glavni, svi treba da trčkaraju oko mene“ – priseća se ona i dodaje da je patrijarh voleo i da proba njene specijalitete, a posebno gibanicu i krempite.
Deca gladuju
MRVICE SA STOLA
Jednom prilikom kada je patrijarh Pavle završio s jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su ga upitali šta to radi, a on im je odgovorio: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kad vidite mrvice pored stola.“
O patrijarhu Pavlu
*Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u tadašnjoj Austrougarskoj
* Kada je imao tri godine, umro je njegov otac Stevan, koji se vratio iz SAD, gde je radio i oboleo od tuberkuloze
* Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, pri rođenju treće je umrla
* Gojko i njegov brat Dušan ostali su s babom Dragom i tetkom, najstarijom očevom sestrom. Tetka ih je odgajila sa svojom ćerkom Agicom, koja je bila devet godina starija od Gojka
* U Beograd je došao 1936. i upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše i Medicinski fakultet
* Na Medicinskom fakultetu stigao je do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio
* Tokom 1944. zaposlio se kao veroučitelj i vaspitač u domu za izbeglu decu u Banji Koviljači
* Gojko se zamonašio u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, prema apostolu Pavlu
* Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvežen je 21. septembra 1957. u beogradskoj Sabornoj crkvi
* Za patrijarha SPC izabran je 1. decembra 1990, a ustoličen je sutradan u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ceremoniju je izvršilo 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona
* 13. novembra 2007. primljen je na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju veoma iscrpljen i s jakom upalom pluća
* Preminuo je 15. novembra 2009. godine na VMA. Rano tog jutra pričestio ga je jeromonah Metodije, a patrijarh je kasnije umro u snu
* Prema proceni policije, na opelu je bilo oko 600.000 ljudi, sahranjen je u manastiru Rakovica
* Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle
Dijaspora.news/kurir.rs
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.