Ispovest Tome File o Titu i Jovanki: Ona je sa sobom uvek imala pištolj za likvidaciju, a on je pre svakog puta ostavljao tajno pismo

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Tito je supruzi ostavljao misteriozno pismo na čitanje u slučajuda mu se nešto desi na putu. Kada bi se vratio, uzimao bi to pismo nazad kod sebe i vraćao ga je opet prilikom sledećeg putovanja. Ona nikada nije pročitala sadržaj pisma, nije ga otvorila

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati ljudi koji su, nakon smrti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, imali tu privilegiju da se nalaze u blizini njegove udovice Jovanke Broz.

Jedan od njih je advokat Toma Fila, koji se dve i po decenije pravnim putem borio da nekadašnja prva dama ostvari svoja prava, dobije penziju, dokumenta, ličnu imovinu…

Poznati beogradski advokat se, u nedavnom razgovoru za Njuzvik, prisetio susreta i razgovora sa Jovankom Broz – ženom koja će, po svemu sudeći, zauvek ostati velika misterija.

Do njihovog prvog susreta došlo je nakon Titove smrti, kada je ona, povodom ostavine, došla kod Filinog oca Filote.

– Došla je kod nas 1983. godine, a našu kancelariju joj je, kako nam je tada rekla, preporučio Tito. Rekao joj je: ‘Ako ti se ikada nešto desi, idi kod Filote File, on se nikoga ne boji.’ Nakon smrti mog oca, želela je da ja nastavim da je zastupam. Tako je i bilo. Ona je na mene, od početka do kraja, ostavljala utisak da je žrtva. I ona jeste žrtva. A bila je prelepa žena, imala je urođeno plemićko držanje, bila je ponosna Ličanka, osoba koja je držala do sebe…

– Verujem da bi bolje prošla da je htela da savije kičmu i opredeli se za nekog od pretendenata na Titov tron. Siguran sam da nije imala ni političke aspiracije, niti je imala odgovarajuće obrazovanje da bi upravljala državom. A nedostajao joj je i onaj najvažniji stub – okruženje koje bi je podržalo – kaže Fila.

A koliko je Jovanka bila verna i odana Titu, videlo se tokom posete Francuskoj, kada je otkriveno da ona sa sobom nosi oružje.

– Došlo je do incidenta – na balu je iz Jovankine torbe ispao pištolj, a obezbeđenje je to brže-bolje pokušalo da prikrije. Tito je, dakle, imao veliko poverenje u nju, ona je bila poslednja linija njegove odbrane, pa je zato kod sebe držala mali pištolj za likvidacije. Ako sve službe zakažu, ona je trebalo da ga zaštiti svojim životom, da pogine za njega… Ona je Tita volela do ludila i nikako se ne može reći da je s njim bila iz interesa – objašnjava beogradski advokat.

Do presudnog trenutka u obračunu „malih titića“ – kako Fila naziva one koji su pokušavali da naslede Tita – sa Jovankom došlo je 1977. godine.

 

To se zbilo na Brionima, pred Titov put u Kinu, kada je na važnom sastanku odlučeno da on prvi put u posetu nekoj državi ide bez supruge. Brozova je tada ministra unutrašnjih poslova Franju Herljevića upitala šta se to zapravo dešava.

– Njegov odgovor je bio brutalan, ali i prostački. Rekao joj je: ‘Lička ku*vo, sada ćemo se obračunati s tobom. Samo još da otkrijemo tvoje veze – navodi Fila.

Od tada, ona više nikada nije videla Tita jer joj to nije bilo dozvoljeno. Tito se potom iselio iz kuće u Užičkoj. Ona je pokušavala da dođe do njega, ali nije uspevala. Izmišljotina su priče da je kasnije, kada je Tito bio u bolnici, došla u Ljubljanu, tražeći da je primi, a on je to, kao, odbio. On je umro, a nisu se videli.

Fila navodi i da su Titu više puta pokušavali da podmetnu da potpiše tužbu za razvod braka, pa su to čak činili i dok je bio u bolnici, ali je on to svaki put odbio da učini. Jovanka je sve znala i tumačila to kao suprugovu ljubav i poštovanje prema njoj.

Ubrzo nakon Titove smrti, ona je izbačena iz kuće u beogradskoj Užičkoj ulici u kojoj je sa njim živela 35 godina. Isterana je tokom noći, uz pretnju pištoljem i, kako je sama tvrdila, bez bilo kakvih stvari. Kasnije se ispostavilo da je ipak dobila 40 koleta sa stvarima, a posle dve godine borbe dali su joj i neku garderobu, ali sa rasparanim porubima i manžetnama jer su tražili skrivene mikrofilmove – optuživali su je, naime, da radi za tajnu službu, pa su želeli da vide dokle dosežu njene veze. Uzeli su joj dokumenta, pa čak i telegrame saučešća, kao i fotografije na kojima je Tito, a dali su joj one na kojima je ona sama.

– Nisu hteli da se vidi da je ona ikada postojala. Pokušali su da očiste Titovu biografiju, i to tako da pokažu da Jovanka nije ni postojala, hteli su da naprave postavku u Muzeju 25. maj tako da nje nigde ne bude, pa bi ljudi stekli utisak da je Tito bio momak – kaže Fila.

– Nakon što je izbačena iz kuće, sef je nasilno otvoren. Tu je bila veoma važna dokumentacija, ali i jedno Titovo pismo koje je tu ostavljao uvek kada bi kretao na neki put. Govorio joj je: ‘Ako mi se nešto desi, pročitaj ovo.’ Kada bi se vratio s puta, uzimao bi to pismo nazad kod sebe i vraćao ga je opet prilikom sledećeg putovanja. Ona nikada nije pročitala sadržaj pisma, nije ga otvorila. A to pismo je, kako shvatam, bilo zapravo neka vrsta političkog testamenta. Ali, eto, nakon otvaranja sefa, tom pismu se gubi trag, neko ga je video i brže-bolje sklonio – otkriva Fila.

Sumirajući utiske o Jovanki Broz, Fila kaže da je ona u svemu bila posebna ličnost i da će mu u sećanju ostati onakva kakva je bila posle Tita – sama.

– I dalje je bila vrlo lepa žena, ponosnog držanja, sa izraženim ličkim akcentom, beskrajno nesrećna što nije imala decu i neizmerno srećna što je živela svoju najveću ljubav uz Tita. Decu nisu imali, kako mi je sama rekla, zato što Tito to nije želeo – otkriva on.

Saradnja Jovanke Broz i Tome File završena je 2011, jer su, zbog savetničke funkcije koju je imao u Vladi Srbije, ovom advokatu osporili pravo da je zastupa pred sudom.

Dve godine kasnije, tačnije 20. oktobra 2013, Titova udovica je preminula, ali Fila nije otišao na njenu sahranu u Kući cveća zato što je „od toga napravljen cirkus“.

-Takođe, pojavila se i ožalošćena familija, koja za 20 godina nijednom nije našla za shodno da me pita šta ja radim, kako sve to ide… Dan posle sahrane sam otišao i sam položio cveće na njen grob. Želeo sam da se u osami oprostim od nje, kao što sam u osami sedeo u fotelji preko puta nje, u svojoj kući, i bio jedini s kojim je tada delila svoju usamljenost. Pamtiću je kao usamljenu ženu. Jer osim mene, jedno vreme nikog nije imala. Kada nikog nije bilo, kad je bilo teško i svi su se razbežali, ja sam bio uz nju – ojasnio je Fila.

Njegova sećanja na Jovanku Broz i godine provedene kao njen pravni zastupnik izneo i u svojoj knjizi „Završna reč“ (izdavač „Vukotić medija“), u kojoj je opisao i druge sudske slučajeve iz svoje bogate karijere.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)