ISPOVEST JEDINOG PREŽIVELOG MAŠINOVOĐE U NESREĆI U JABLANICI: Iskočio sam u poslednjem trenutku, nisam mogao nikoga da upozorim!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

“Sekunde su me delile od sigurne smrti. Iskočio sam iz voza u poslednjem trenutku i spasao se”, reči su Božidara Jurenića, jedinog preživelog mašinovođe koji je ispričao šta se desilo prilikom sudara vozova u Donjoj Jablanici.

Kaže da nikako ne može da spava jer ga muči misao da li je mogao da spasi kolegu.

“Imao sam ukrštavanje s teretnim vozom u Donjoj Jablanici. Postupio sam prema propisima. Zeleno trepćuće svetlo pokazivalo mi je da idem u skretanje. Video sam na koju stranu treba da skrenem. Oko 30 kilometara na sat ulazi se u skretanje, a ja sam vozio još manje. Čim sam skrenuo vozom, koji je bio dug 504 metra i težak više od 750 tona, otpravnik mi je signalizirao da se mogu još kretati”, kaže Jurenić.

Sa suzama u očima nastavlja svoju priču.

“Onda se desila tragedija. Moja kompozicija nije bila potpuno ušla u kolosek. Video sam svetlost koja mi se približavala velikom brzinom. U tom trenutku, moj kolega je bio u zadnjoj kabini. Otišao je da jede. Nije bilo vremena ni da dođem do njega. Iskočio sam iz voza”, govori Jurenić.

Kaže da se u trenutku sudara vozova čula jaka eksplozija, nakon koje je nastao horor.

“Digla se velika prašina. Pomislio sam na svoje kolege koje su ostale u vozu. Zagalamio sam na otpravnika, jer sam mislio da je on kriv. Rekao mi je da je drugi voz, najverovatnije, prošao kroz crveno. Trčao sam okolo i pokušavao da im pomognem. Ništa, međutim, nisam mogao uraditi”, kaže Jurenić.

Rekao je i da je ranije imao loših iskustava prilikom vožnje, ali da se ovo ni s čim ne može porediti.

“Taj dan smo Fehmin i ja zajedno na Gradini pili kafu, a dan pre išli za Banjaluku. Bio je dobar momak. Sudbina je htela da samo ja preživim. Žao mi je moga Fede”, kaže Jurenić.

Dan pre ove tragedije, sa suprugom Tanjom obišao je mezar njene majke.

“Možda je preživeo samo zato što je dobar čovek. Mi smo jedna normalna porodica. U ratu smo se upoznali, čak su i dokumentarni film snimili o nama. Posle ovoga, još više ćemo ceniti život”, kaže njegova supruga Tanja za Avaz.ba.

“Bilo je oko pola dva posle ponoći kad me je nazvao. Kroz plač mi je samo rekao: ‘Tajči, jedini sam ti ja preživeo’. Noge su mi se oduzele i dah sam izgubila, jer nisam znala šta se dešava. Tek smo posle na portalima saznali šta je bilo. Sinovi Dario i Mario bili su kod kuće. Nismo nikako spavali, čekali smo ga samo da se vrati da vidimo kako je”, ispričala je Tanja.

 

dijaspora.news//Avaz.ba