Irena zbog nemaštine daje deci da jedu hleb i šećer – mališani gladuju dok neguju nepokretnog oca

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

– Deca su moj oslonac, a ja ne mogu biti njihov, jer nemam šta da im pružim – kaže Irena Stojković.

Kada je Irena Stojković sa porodicom izbegla sa Kosmeta u centralnu Srbiju, sad već davne 1999. godine, ni na kraj pameti joj nije bilo da će gotovo dve decenije kasnije morati svoju decu da hrani hlebom i šećerom, da će jedva krpiti kraj sa krajem i da tim krajevima – kraja nema. Dragan Stojković, njen suprug i glava porodice, nepokretan leži u krevetu dnevne sobe, jedine prostorije koja ima ogrev.

– On nije dobro godinama. Sada više ne može ni da ustane. Ceo život je fizikalisao, radio gde god je mogao. Dok nije dobio otkaz. I to baš kada mu je povređena kičma. On je nepokretan. Išijas i još gomila dijagnoza. Prima injekcije. Potreban mu je magnet. Prihoda nigde – objašnjava očajna žena.

A, najviše trpe deca. Nemanja ima 17 godina i svakog dana peške prelazi po 7 kilometara do škole koju pohađa. Trinaestogodišnji Davor i godinu dana mlađa Tatjana su u osnovnoj školi.

– Deca su moj oslonac, a ja ne mogu biti njihov, jer nemam šta da im pružim. Pomažu mi da kupam njihovog bolesnog oca. Živimo u nemaštini. Dešava se da nemam šta da im dam da jedu. Onda uzmu po koru hleba i malo šećera. I ćute, šta će. Evo, Nemanja mi traži novac za šišanje. Ja nemam. Zbog toga znaju da ga zadirkuju u školi.

SAMO DA PREŽIVIMO PAKAO

Kuću ostavljamo u prilično lošem stanju. Dečije sobe su hladne, jer nemaju kako biti ugrejane. Napukli zidovi, prozori kroz koje probija ledeni vetar.

– Molim za pomoć. Prihvatiću bilo koji posao. Bilo šta što se nudi. Samo moja porodica da preživi ovaj pakao – za kraj poručuje ova nesrećna žena.

A ako želite i možete da pomognete porodici Stojković, to možete na sledeće načine:
PayPal: [email protected]
Credit Card: https://28jun.org/#donate
Donacije iz Srbije:
Ime: 28. JUN
Dinarski račun broj: 265619031000037746
Raiffeisen banka Srbije