Kada je došao pred šalter doma zdravlja da zakaže pregled za svoju majku, službenica mu je odbrusila rečima da to može da uradi samo telefonom. Mladić nije pognuo glavu – okrenuo se, pa pozvao dom zdravlja sa svog mobilnog. Svi u čekaonici slatko su se nasmejali.
Kada je došao pred šalter doma zdravlja da zakaže pregled za svoju majku, službenica mu je odbrusila rečima da to može da uradi samo telefonom. Mladić nije pognuo glavu – okrenuo se, pa pozvao dom zdravlja sa svog mobilnog. Svi u čekaonici slatko su se nasmejali.
Da li je reč o urbanoj legendi ili o stvarnom događaju ostaće misterija, jer je ova situacija prepričana osvanula na tviteru.
Akter je drug nečije ćerke, a sve se dešava u nekom domu zdravlja. A zapravo, to je priča o srpskoj birokratiji, ali i dosetljivosti.
Možete da zamislite bilo koji dom zdravlja u Srbiji, službenicu kojoj je teško da uzme u ruke hemijsku olovku, a onda krz zube promrmlja da zakazivanje može samo na poziv.
Možete da zamislite njeno lice kada je telefon zazvonio i kada se glas u slušalici mešao sa odjecima u čekaonici, a potom smeh prisutnih i bes “nokautirane” službenice.
Izgleda da jedno bez drugog ne može i da bi borba sa srpskom birokratijom bez srpske dovitljivosti bila samo borba sa vetrenjačama.
Čast izuzecima, svim onim sestrama, doktorkama i službenicama koje ne samo da ne mrzi da uzmu olovke u ruke, već i da se nasmeju i pomognu onome ko je došao po uslugu, dobrano plaćenu preko poreza i taksi.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.