Hrvatskoj će i ove godine biti potrebno oko 40.000 sezonskih radnika, a budući da za poslove u ugostiteljstvu ne mogu da nađu dovoljno kandidata iz Hrvatske, tamnošnji vlasnici restorana, kafića, hotela i turističkih agencije okreću se zemljama regiona, budući da su nam jezik i mentalitet veoma slični.
Najviše radnike traže u susednoj Bosni, dok su srpski sezonski radnici i dalje tradicionalno okrenuti Crnoj Gori i Grčkoj. Međutim, i to se menja, piše portal Klik do posla.
U Hrvatskoj, prema rečima Petra Dragičevića, direktora novosadske agencije za zapošljavanje “Agava”, preko cele godine i za stalno radi veoma malo radnika iz Srbije, ali tokom letnje sezone taj broj prelazi i 1.000.
– U najvećoj meri tih 1.000 ljudi radi ugostiteljske poslove, a poslodavcima je od stručnog obrazovanja mnogo važnije iskustvo. Zarade se kreću od 600 do 2.000 evra mesečno, a važno je napomenuti da je radniku uz to obezbeđen besplatan smeštaj i hrana od strane poslodavca, kao i da su svi radnici prijavljeni na PIO i zdravstveno osiguranje – kaže sagovornik.
To znači da većinu zarade posle sezone radnik nosi kući, a što je još važnije – sezona u Hrvatskoj traje pet-šest meseci, od aprila ili maja do oktobra, pa je tako obezbeđen i duži rad i više novca.
– Najbolji poslodavci što se tiče plata su mali restorani, a najbolji uslovi rada su u uređenim hotelima sa četiri i pet zvezdica – napominje sagovornik.
KO RADI U HRVATSKOJ
– Sezonski radnici iz Srbije u Hrvatskoj su uglavnom oni koji imaju dvojna državljanstva i nije im problem da tokom sezone tamo rade – kaže Dragičević.
Drugo državljanstvo može biti hrvatsko, ali i neke druge zemlje EU, poput Mađarske. Hrvatsko državljanstvo, po nekim procenama, ima oko 100.000 građana Srbije, a Mađarske oko 60.000 njih. Oni mogu nesmetano da rade u Hrvatskoj, ali i skoro svim drugim zemljama EU, dok oni bez državljanstva teško mogu do dozvole.
– Nažalost, dozvole za sezonski rad za naše državljane je nemoguće ili skoro retko moguće dobiti, isključivo je to za manji broj kuvara, u zavisnosti od kvote koju donosi Hrvatski zavod za zapošljavanje, kao i neki profili turističkih radnika koji su deficitarni u Hrvatskoj – kaže on.
Sa druge strane, dodaje, velika je potražnja za našim radnicima iz Srbije kao i iz BiH ali zbog loših bilateralnih odnosa između država “najviše ispaštaju kao i do sada, obični ljudi i mala privreda tj mali ugostiteljski objekti”.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.