HRVATSKO VEĆE ZA REVIZIJU ISTORIJE: Hoće li Tito i Pavelić završiti u istom košu?

Hrvatski premijer Andrej Plenković konačno je realizovao svoju ideju o formiranju državnog “Vijeća za suočavanje s posljedicama vladavine nedemokratskih režima od Drugog svjetskog rata do proglašenja neovisnosti”, u javnosti kolokvijalno nazvanog Komisijom za suočavanje s prošlošću, piše Ivica Đikić za Al Jazeera Balkans.

Plenkoviću je ta oportunistička ideja pala na pamet pre tri meseca, kad je u Jasenovcu, blizu mesta na kojem je u toku Drugog svetskog rata radio ustaški koncentracioni logor, osvanula HOS-ova spomen-ploča s uklesanim ustaškim pozdravom „Za dom spremni!“, odnosno onda kad nije smogao hrabrosti da naloži uklanjanje te ploče.

Veće ima osamnaest članova, šef mu je predsednik Hrvatske akademije nauka i umetnosti Zvonko Kusić, inače lekar po struci, a članstvo je nahvatano među istoričarima, politikolozima, pravnicima, teolozima, leksikografima: neki od njih su otvoreni desničari i nacionalisti, ređi među njima su levo ili liberalno orijentisani, a svi zajedno su zainteresovani pre svega za vlastitu važnost i odani principima malograđanske pristojnosti kada je reč o zovu političkih moćnika, čega god se ticao taj sirenski zov.

Vlada Hrvatske je tim ljudima dala godinu dana da iznesu sveobuhvatne preporuke u vezi s pravnim tretmanom isticanja simbola „nedemokratskih režima“, u vezi s budućim obrazovanjem dece o toj tematici i oko politike davanja imena ulicama i trgovima u Hrvatskoj.

RELATIVIZOVANJE USTAŠTVA

Formulacija „nedemokratski režimi“ upotrebljena je, naravno, zato da bi se u sklopu suočavanja s prošlošću izbeglo razmatranje naravi i metoda vladavine Franje Tuđmana tokom devedesetih godina prošlog veka, jer je Tuđmanov režim imao demokratsku legitimaciju i višepartijsku političku mastu za praktikovanje autokratskih poriva svemoćnog šefa države.

„Čini mi se da se ide k tome da se NDH izjednači s Jugoslavijom, a ustaški pokret s komunističkim. To istorijski ne drži vodu i ja u takvoj stvari ne bih nikad učestvovao“, objasnio je Hrvoje Klasić, istoričar sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, zašto je odbio Plenkovićev poziv da bude član veća.

„Propisivanje načina na koji ćemo gledati na prošlost priliči nedemokratskim režimima. Ne postoji konsenzus o prošlosti i tu činjenicu neće promeniti komisija. Ona će poslužiti premijeru da se skloni iza nje bar još godinu dana“, izjavio je Tvrtko Jakovina, Klasićev kolega s Filozofskog fakulteta. „Smatramo da manjak političke volje, licemerstvo i kukavičluk koji su na području suočavanja s prošlošću opterećivali sve dosadašnje vlade, ne bi smeli sprečavati prikazivanje i problematizovanje nasilja u 20. veku utemeljeno na činjenicama”.

Osnivanje veća je važno za budućnost Vlade Andreja Plenkovića, ali nema nikakvu vrednost za budućnost Hrvatske“, saopštila je nevladina organizacija “Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću”.

Što se tiče Tita, meni je stav vrlo jasan. On je istorijska osoba, ali onaj ko je odgovoran ili je učestvovao u masovnim ubistvima ne može imati trg u bilo kojem gradu u Hrvatskoj“, odlučno je izjavio Ante Nazor, član veća i direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentarnog centra Domovinskog rata, nekoliko sati nakon što je uspostavljena Plenkovićeva ideološka komisija.

Tako je istoričar Nazor, čija je specijalnost Domovinski rat, kojim se novoosnovano veće, međutim, neće baviti, otkrio suštinu i smisao osnivanja dotoćnog tela, mimo dnevnopolitičke Vladine odluke da se na godinu dana sakrije iza postojanja te alibi-grupacije. Suština je u tome, a to je naznačio i Hrvoje Klasić u svom odbijanju, da se Josip Broz Tito, Narodnooslobodilačka borba i komunistička Jugoslavija stave u isti „nedemokratski“ koš s Anteom Pavelićem, ustaškim pokretom i kvislinškom Nezavisnom Državom Hrvatskom.

Veće će, sudeći po njegovom sastavu i nameri osnivača, biti dovoljno lukavo da ne stavi puki znak jednakosti između Tita i Pavelića, između ustaškog „U“ i zvezde petokrake, premda Ante Nazor zagovara upravo takav ishod jednogodišnjeg komisijskog rada. Verovatno će biti registrovane razlike među dva režima, ali neće biti izneverena očekivanja Ante Nazora u pogledu krajnjih društvenih efekata smišljene operacije relativizovanja ustaštva i dovođenja u pitanje ispravnosti i moralnosti antifašističke pobede u Drugom svetskom ratu.

U zamenu za  presudu o kriminalizaciji ustaštva, što je danas uglavnom mrtvo zakonsko slovo, biće kriminalizovano i veličanje Tita, Jugoslavije i komunističkog poretka, a nije isključeno ni sankcionisanje isticanja crvene petokrake.

I to je suština političkog bića Andreja Plenkovića, kao i Kolinde Grabar-Kitarović: opčinjenost srednjestrujaštvom i domoljubnim kunktatorstvom kao čarobnim formulama za rešavanje svih konflikata, uključujući i konflikt između dobra i zla. Čine to samo zato da ne bi oterali od sebe onaj deo desnih birača koji sentimentalnost prema NDH uvijaju u celofan slobodarskog antikomunizma i antijugoslovenstva: valja namiriti njihove ideološke potrebe i prohteve, bez obzira na društvene posledice.

A nešto o posledicama saopštio je Stejt Department u svom najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj: upozoravaju, između ostalog, na zabrinjavajući porast nasilja i govora mržnje protiv Srba, Roma i Jevreja, kao i na različite oblike diskriminacije manjinskih grupa.

(Dijaspora.news/Al Jazeera Balkans)