Heroji zajednice

HRABROST JE NJENO DRUGO IME Ana (21) u kolicima ruši sve prepreke

By admin

Posted on 15/11/2016

Studentkinju filozofije Anu Ilić (21) iz Vladičinog Hana to što je obolela od Fridrajhove ataksije, od koje nema leka, nije sprečilo da uspešno studira i izdaje zbirke pesama.

Zbog bolesti Ana je od 14. godine u invalidskim kolicima, ali je ni ta teška životna nedaća nije omela da živi poput svojih vršnjaka. Zabavlja se sa dečkom Igorom, koji joj je velika podrška, uči nemački jezik, druži se sa kolegama, posećuje koncerte, pozorišne predstave, ide na žurke…

– Upisala sam filozofiju jer sam želela da postavim pitanja na koja ću sama naći odgovore. Nekad mi je teško, ali da sam želela samo da dođem do diplome, studirala bih nešto drugo. Uvek mi je na umu poslovica da se čovek spotiče o kamenje, a ne o planine. Ako je moja bolest planina, ja samo prelazim preko nje. Sapliću me neki sitni problemi na fakultetu ili nedostak rampi za invalide. Međutim, naučila sam da prihvatim to – kroz osmeh priča Ana.

Ova hrabra devojka upisala je treću godinu filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu, sa prosekom od 8,5. Planira da upiše i master studije, možda i u Nemačkoj.

Da bi lakše prihvatila da je u devetoj godini obolela od neizlečive bolesti, Ana je počela da piše pesme. U 16. godini je objavila prvu zbirku “Pod svetlom istine”, pre dve godine drugu “One zvezdane oči”, a već je napisala i treću. Anine pesme su promovisane u Los Anđelesu, Frankfurtu, Torontu, Beogradu, Nišu, Vranju, Vladičinom Hanu…

– Mnogo volim poeziju Branka Miljkovića. Svakako je i to što je on završio filozofiju uticalo da je i ja studiram. Miljkovićeva “Sudbina pesnika” mi je najdraža. Pesme koje sam napisala ne mogu da mi pruže nadu ili bilo kakve odgovore. One su samo podsetnik svima onima koji su nekad bilo zarobljenici sličnih osećanja – odlučno kaže Ana.

Njena bitka je velika, a u njoj joj svesrdno pomažu roditelji. Zbog nje su se iz Vladičinog Hana preselili u Niš jer ona ne može da stanuje u studentskom domu, pošto ne postoje uslovi za stoprocentne invalide.

– I supruga i ja smo ostali bez posla, ali moramo da plaćamo iznajmljeni stan. Država joj ne plaća terapiju, jer njenu bolest ne prepoznaje Fond za zdravstveno osiguranje – zabrinuto priča otac Goran.

Ocu neophodan posao

Anin otac Goran je izgubio posao u Vladičinom Hanu. U Nišu se snalazi, radi povremene poslove. Nada se da bi neko od niških poslodavaca mogao da ga zaposli za stalno.

– Bojim se i za danas i za sutra. Sve je to velika neizvesnost. Plašim se i da li ćemo moći da ispratimo Anino studiranje. Ona toliko želi da uči, ne bih mogao da joj kažem da neće moći više da studira.

Izvor:blic