Grupi radnika iz Srbije koji su izvodili građevinske radove u ekskluzivnom letovalištu Zlatni zaliv u gradu Anapi kod Sočija u Rusiji 2013. izgubio se svaki trag, a veruje se da su ubijeni i da iza toga stoji ruski mafijaš Sergej Zirinov
Grupa radnika iz Srbije koji su izvodili građevinske radove u ekskluzivnom letovalištu Zlatni zaliv u gradu Anapi, severno od Sočija u Rusiji, misteriozno je nestala 2013. godine, a veruje se da su ubijeni i zabetonirani u temelj hotela „Jaht klub“.
Kako prenosi ruski portal MZK1, srpski radnici koji su gradili akva-park, jahting klub i hotel bili su prisiljeni da besplatno izgrade i zgradu regionalnog suda u tom gradu, a kad su to odbili, bili su uznemiravani i na kraju su nestali, a njihova tela nikad nisu pronađena.
Ruski mediji tvrde da je istragom utvrđeno da su srpski radnici ubijeni i zabetonirani u temelj jahting kluba, ali je, pošto bi za pribavljanje tih dokaza bilo potrebno srušiti višespratni luksuzni hotel, ceo slučaj obustavljen. Proveravaju se i indicije da su radnici živi zabetonirani!
CRNO NA BELO…RUSKI PORTAL MZK1 FOTO: PRINTSCREEN
Odgovornost za smrt srpskih građevinaca ruski mediji pripisuju tajkunu Sergeju Zirinovu, članu ruske mafije i bivšem poslaniku skupštine Krasnodarske oblasti, za koga su nestali Srbi gradili luksuzni kompleks Zlatni zaliv.
Ruski mediji navode da su srpski radnici pripadali firmi „Putevi“. Kurir je pokušao najpre da informacije proveri u „Putevima Užice“, koji su svojevremeno izvodili radove u Sočiju, ali u toj firmi nisu bili voljni da odgovaraju na pitanja novinara. Sekretarica nam je rekla da je direktor Leko Korićanac na gradilištu i da će nam se javiti kad se vrati u kancelariju, ali poziva nije bilo. Na kasnije pozive novinara Kurira niko u Korićančevoj kancelariji nije odgovarao.
FOTO: PRINTSCREEN
Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak kaže da ta firma nema apsolutno nikakve veze sa izvođenjem radova u gradu Anapi i nestankom srpskih radnika.
– Ništa o tome ne znam, niti to ima ikakve veze s „Putevima Srbije“ – rekao je kratko Drobnjak.
S druge strane, Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da za njega „slučaj Zlatni zaliv“ iz 2013. nije tajna, ali da on nije jedini jer se ubistva i eksploatacija srpskih građevinskih radnika u Rusiji godinama dešavaju.
– Verujem da se u ovom slučaju radi o dvojici bivših radnika preduzeća „Ratko Mitrović“ i „Komgrap“ koji su posle raspada tih kompanija u Rusiji ostali i radili na crno. Taj slučaj je zataškan zbog sprege ruske mafije s vrhom ruske vlasti, a porodicama je dato neko lažno objašnjenje. Naši ljudi su posle raspada domaćih građevinskih preduzeća registrovali svoje firme u Austriji, na Kipru i u Engleskoj i preko njih vodili radnike iz Srbije da rade na crno u Rusiji. Obećavali su ljudima kule i gradove, a tamo su ih prodavali kao roblje ruskim mafijašima koji su im uzimali pasoše, branili im da se jave porodici, hranili ih kao stoku i zabranjivali da izađu iz smeštaja u kom su boravili. Nisu naši ljudi išli samo u luksuzno letovalište kod Sočija već su završavali i u Čečeniji i u svim drugim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza – objašnjava Rodić.
On dodaje da u Rusiji radi oko 30.000 srpskih građevinskih radnika, od čega 20.000 u Moskvi.
– Te firme čiji su vlasnici Srbi realizuju godišnje poslove vredne preko milijardu evra. Problem je što srpske radnike na crno angažuju razni mešetari, pa srpska ambasada i konzulat nemaju nikakve informacije o njima. Postoje ovde brojne prijave eksploatisanih radnika protiv određenih osoba, ali dok god neko od njih ne bude odgovarao za to što radi, ovi problemi neće prestati – ističe Rodić.
Preduzeća „Ratko Mitrović“ i „Komgrap“ su u stečaju, pa nismo mogli da saznamo koji njihovi bivši radnici su nestali tokom izgradnje Zlatnog zaliva.
Katarina Ivanović, predstavnica organizacije Astra
NELJUDSKI USLOVI, GLADNI I NEBEZBEDNI
FOTO: PRINTSCREEN
Katarina Ivanović, predstavnica organizacije Astra, koja se bori protiv trgovine ljudima, kaže da o nestanku srpskih radnika u Zlatnom zalivu 2013. nema nikakva saznanja, ali potvrđuje da na njihov SOS telefon primaju veliki broj poziva u vezi s radnom eksploatacijom naših radnika, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
– Jedan od primera radne eksploatacije kao oblika trgovine ljudima dogodio se u Rusiji za vreme izgradnje olimpijskog kompleksa u Sočiju. Radnici iz Srbije, ali i iz zemalja regiona, odlazili su u grupama jer im je obećan posao na gradilištu i pristojna plata. Međutim, saznali smo da su bili izloženi jako lošim uslovima, nebezbednim i nehigijenskim pre svega, slabo ili nikako plaćeni, kažnjavani su za svaki prestup, radili su po 12 sati dnevno u ograđenom prostoru, odakle nisu mogli da izađu, s jako oskudnim obrocima, malim brojem pauza i bez zdravstvenog osiguranja – kaže Ivanovićeva.
Zaprepašćenje
SVI NADLEŽNI ĆUTE
Informacije o radnicima nestalim u Rusiji Kurir je potražio u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i srpskoj ambasadi u Moskvi. U ministarstvima su nam rekli da spremaju odgovore, ali ih do zatvaranja ovog broja nismo dobili. Sekretarica Slavenka Terzića, ambasadora Srbije u Rusiji, rekla nam je da je on na sastanku i da će nam se javiti kad se sastanak završi, ali poziva nije bilo.
Lična karta
SERGEJ ZIRINOV
Rođen: 26. oktobar 1974. u Anapi
Brak: oženjen, supruga Nica Aleksandrovna
Deca: sin i dve ćerke
Obrazovanje: doktor ekonomskih nauka
FOTO: ANAPATODAY
Karijera
POČETAK
– Sa 11 godina takmičio se u boksu
– 1996. diplomirao na Ekonomskom fakultetu, a 2006. i doktorirao
KARIJERA
– 1997, posle ubistva njegovog ujaka Nikolaja Ispirijana, nasleđuje lanac restorana
– Tokom prvih pet godina preduzetničke aktivnosti izgradio je vodeni park Zlatni zaliv, stazu Formule 1, mrežu kafića i restorana i „Grand hotel Valentina“ sa pet zvezdica
POLITIKA
– 2002. sa 28 godina izabran za poslanika iz Ujedinjene Rusije u zakonodavnu skupštinu Krasnodarske oblasti
hapšenja
– 2013. uhapšen pod sumnjom za pokušaj ubistva
– Optužen za razbojništvo i ubistvo više osoba, među kojima i direktora sanatorijuma „Mali zaliv“ Vitalija Sadovnicija i njegove supruge
– Osuđen na 22 godine zatvora
SLUČAJ 1
ZAROBLJENO 27 SRPSKIH GRAĐEVINACA KOD SOČIJA
U novembru 2013. 27 srpskih radnika koji su preko jednog niškog preduzimača radili za firmu „Novi gorod“ bili su zarobljeni u Velesoju kod Sočija. Radnici nisu mogli da se slobodno kreću jer su bili bez ikakvih dokumenata, spavali su na daskama, a plate gotovo uopšte nisu dobijali. Radnici su otišli s turističkim vizama, a kada su se pobunili za plate, poslodavac im je pripretio hapšenjem. To se i dešavalo, pa ih je policija hapsila kad ih zatekne na putu do gradilišta, gde su išli na besplatan obrok.
SLUČAJ 2
ŠESTORICA STRADALA U POŽARU U SIBIRU
FOTO: PRINTSCREEN
U februaru 2015. šestorica srpskih radnika stradala su u požaru u radničkim barakama na ruskom poluostrvu Jamal, od kojih su se četvorica ugušila u snu, dok su dvojica pokušala da izađu, ali nisu uspeli. Tela nastradalih Miroslava (29) i Branislava Arsića (22) iz Zemuna, Čede Bogunovića (55) iz Nove Pazove i Dragana Marjanovića (49) nađena su na krevetu u sobi. Oni izgleda nisu ni bili svesni požara i dok su spavali, nagutali su se dima i ugušili se. Radnici su u Rusiju otišli preko firme „Velestroj“, čiji je vlasnik poreklom iz Hrvatske.
Slučaj 3
MRTVOM RADNIKU DALI OTKAZ
Da su nestanci srpskih radnika u Rusiji česta pojava, svedoči i primer radnika O. T. iz Užica, koji je dvadesetak godina radio u „Putevima Užice“, a koji je prošlog leta dobio otkaz u toj privatnoj firmi, pošto je misteriozno nestao, a pretpostavlja se da se utopio u blizini Sočija. Iako telo radnika nije pronađeno, 16. novembra prošle godine doneto je rešenje koje je potpisao generalni direktor „Puteva Užice“ Leko Korićanac, a kojim se s radnikom raskida radni odnos zbog njegovog „neopravdanog odsustva s radnog mesta“.
ČINJENICE
O ZLATNOM ZALIVU
– Zlatni zaliv bio je nekada
državni Anapa jaht klub, koji se prostirao na 1,3 hektara
– Hotelski kompleks sastoji se od četiri objekta, koji obuhvataju 250 apartmanskih jedinica površine od 60 m2 do 170 m2
– Sadrži multifunkcionalni centar, bioskopsku salu, restoran, bazene, fontanu
i podzemnu garažu
