Novosti u Srbiji ne prestaju da nas iznenađuju. Ovog puta na udaru su Zaječarci i možemo samo da ih sažaljevamo i nadamo se da ova nova pravila neće biti primenjena i na ostatak gradova u Srbiji.
Gradsko veće grada Zaječara donelo je predloge koji će se uskoro naći pred odbornicima, a ti predlozi su više nego striktni, pa tako uključuju i sledeće odrednice:
– Svi stanari čija deca prave buku u stanu ili galame u dvorištu kazniće se sa 8.000 dinara. Isti iznos platiće i oni koji puše u liftovima i hodnicima zgrada.
– Opet kazna od 8.000 dinara, ovog puta za one koji bacaju mrvice sa terase.
– Na terasama ne sme da se drži ništa što ruži izgled grada, poput bicikla, starog nameštaja, bele tehnike.
– Bicikli ne smeju da se drže ni u hodnicima a ispred vrata stana dozvoljen je samo i isključivo otirač.
– Zabranjeno je držanje ogrevnog drveta na terasama.
Jeste li primetili jednu bitnu stvar? Ne znam kako je u drugim gradovima po Srbiji ali opisaše dobar deo mojih komšija. Živim u jednoj zgradi na Novom Beogradu i iskoristiću priliku da vam predstavim najzanimljivije primerke iz svog okruženja.
U zgradi dijagonalno od mene živi gospođa koja baš sve predmete za koje smatra da nemaju više nikakvu svrhu u njenom životu baca kroz prozor. Do nameštaja još nije stigla, ali ne jednom desila se situacija da je neka teža figurica završila na haubi automobila nekog nesrećnika. Sada mi iz kraja koji znamo za caku izbegavamo da parkiramo ispod njenog prozora.
Baš u mojoj zgradi desio se pravi bejbi bum, bez ikakvog preterivanja, i toliko ih je da sam prosto oguglala na ciku, vrisku i urlanje koje dolazi sa svih strana (živim u tako divno izolovanoj zgradi da ne mogu ni da kinem a da mi komšija ne dovikne da ima aspirin ako mi zatreba).
Dalje? Takođe u mojoj zgradi živi mačkarka. Imala sam priliku da se jednom zeznem i svratim do nje, i zatekla ovaj prizor. U zgradi u neposrednoj blizini svakog leta već godinama prisustvujemo krvavim obračunima žene, njenog muža i njenog ljubavnika, i sve to u blizini policijske stanice.
A najbolje od svega? Ne živim u nekom ozloglašenom kraju grada. Ne smem ni da zamislim kakva je situacija u njima. Da se komšinica iz prvog primera zadrži samo na mrvicama, a ne i na teškim predmetima ni reč ne bih rekla.
Kao što ni reč ne kažem ni na bejbi bum (ko uopšte može i sme da zahteva da se deca ućutkaju?). Mačkarka će očito živeti srećno do kraja života okružena svojim mačkama dok mi stanari povraćamo od smrada pri ulasku u zgradu, i to sve jer niko „nadležan“ za to zapravo nije nadležan. Ista priča i sa trojkom iz poslednjeg primera.
Šta hoću da kažem? Da prizori letnjih kuhinja na balkonima nisu nikako lep prizor, i verujem da bi i ljudi koji su ih napravili voleli da imaju terasu za uživanciju, ali takva je situacija i realno ne smetaju nikome. Ko može i sme da zabrani bilo kome da svoj bicikl stavi na svoju terasu?
Opet se vrti ista priča o kolektivnoj nekulturi. A gde je komunalna a i „obična“ policija u slučajevima porodičnog nasilja ili nasilja nad životinjama?
Gde su komunalci u dugim letnjim noćima kada se svi tinejdžeri iz kraja okupljaju ispred svojih zgrada da bi pili i arlaukali do jutra i organizovali trke motorima i automobilima? Obezbedite nam osnovne uslove za život, a mi ćemo se za svoje bicikle snaći sami, hvala lepo.
(dijaspora.news/Žena blic.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.