Gradimir Marković, humanitarac iz Čikaga: Holivud nas je sprečio da snimimo film o srpskom narodu

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Umetnički frizer, potpredsednik Srpske narodne odbrane, aktivista i glavni kuvar u Srpskoj bratskoj pomoći, humanitarac iz srpske kolonije u Čikagu, gospodin Gradimir Grada Marković je ovih dana sa suprugom Mirjanom posetio rodnu Srbiju. Markovići nisu došli praznih ruku u zavičaj.

“Doneli smo donaciju srpskoj deci iz Kruševca, kako bismo im ulepšali život i učinili ih spremnim za život. Na večeri u Čikagu, koju smo organizovali i pripremili za 54 prijatelja, sakupili smo oko 8.000 dolara. Donaciju smo dali deci sa specijalnim potrebama i deci bez roditelja. Mališani su nam se zahvalili osmesima i zagrljajima, a ja sam od sreće zaplakao”, iskren je Grada Marković.

Novac koji su doneli iz Amerike namenjen je kupovini peći za pravljenje peciva, na kojoj će se obučavati deca sa posebnim potrebama kako bi mališani postali pekari ipo slastičari. Drugi deo novca će biti iskorišćen za ekskurziju dece bez roditeljskog staranja, koja će da istražuju lepote Kopaonika.

“Mi volimo Srbiju i naš narod i u svakoj prilici u SAD brinemo o srpskom nacionalnog identitetu nas u emigraciji i o istini u svetu o srpskom narodu. Moja supruga i ja smo došli da obiđemo članove naših familija u Kruševcu, Beogradu, Sarajevu, Prizrenu, da obiđemo našu lepu zemlju i zadovoljni da se vratimo kući”, priča nam ovaj srpski patriota, koji je sa suprugom u Srbiji proslavio 44 godine braka.

Stigli su da posete i Srbe i srpsku crkvu u Temišvaru, naše ljude u Vršcu i srpsku zajednicu u Beču. Kako rekoše za 21 dan videli su srpski narod u četiri države.

 

 

Gradimir Grada Marković je rođen 5. oktobra 1951. godine u Kruševcu. Odrastao i školovao se u rodnom gradu, gde je postao frizerski prvak Srbije. Radio je kao vlasuljar i šminker u Kruševačkom pozorištu. Emigrirao u SAD početkom sedamdesetih i otvorio frizerske salone u Čikagu. Aktivista SNO, KSU, SPB, SPC, kluba „Car Lazar“ i član Srpske privredne komore u SAD.

Bio je učesnik razgovora u porti manastira Nova Gračanica, kada su krajem osamdesetih ugledni Srbi ubedili mitropolita Irineja Kovačevića da pokrene proces sjedinjavanja raskoljničke SSPC sa SPC. Humanista, koji pomaže srpski narod živi u Čikagu sa suprugom Mirjanom, ćerkom Jasminom, zetom, unucima, sinom Milošem, taštom i tastom.

Preko svojih poslovnih prijatelja i jednog Jevreja koji radi u Holivudu, Marković je svojevremeno pokušao da realizuje film o operaciji spasavanja 500 američkih pilota u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

“Jugoslovenska kraljevska vojska, njen komandant đenerala Draža Mihailović su sa seljanima iz Praljana spasavali američke pilote, koji su se svojim avionima vraćali iz Rumunije. Jedan od pilota sleteo je i u Ražalj, selo moje majke, koja je tada privi put videla Crnca. Na majčinoj priči pokušao sam sa prijateljima da uradimo film o herojstvu srpskog naroda”, počinje ovo kazivanje Grada Marković iz Čikaga.

Zajedno sa Srbima iz Čikaga i prijateljem Jevrejinom iz Holivuda, Marković je kontaktirao režisere Klinta Istvuda i Stivena Spilberga i predočio im istinu o istorijskom događaju, koji se zbio 1944. godine u srpskim brdima. Zbog tog podviga đeneral Draža Mihailović je na kraju rata od američkog predsednika Trumana dobio visoko odlikovanje.

“Holivud nije bio zainteresovan za filmsku istinu o prijateljstvu Srba i Amerikanaca, pa nas je odbio. Na naše pismo Klint Istvud nam nikada nije odgovorio. A Stiven Spilberg nam je u svom pismu poručio: „Vaš đeneral nije bio velika svetska ličnost i vaša priča ne bi bila interesantna Amerikancima!“

Slično se dogodilo i nedavno kada je režiser Radoš Bajić pitao američkog ambasadora Kajla Skata da Ambasada SAD u Beogradu pomogne njegov projekat filma o operaciji „Halijard“, odlazeći diplomatski predstavnik Amerike je odgovorio da „ambasada za to nema para“.

“Mi Srbi smo mali narod, naša zemlja je mala država, ali mi smo ponosni na našu istoriju i gde god da živimo borimo se za istinu o Srbima i Srbiji. Deo međunarodne zajednice nas, međutim, ne razume i često napada, pa smo prinuđeni da se branimo. Mislim da to treba da činimo širenjem istine o srpskom narodu”, rekao nam je na kraju našeg susreta Gradimir Grada Marković, humanitarac iz Čikaga, koji o toj istini i svom životu u Americi piše memoare pod naslovom „Evropski talas“.

 

 

Dijaspora.news/nasiusvetu.com