Goranova beba je nestala pre 20 godina, a on ne želi 10.000 evra, već traži pravdu za 1.500 porodica i za svoje dete (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Najveća zamerka roditelja odnosi se na to što u tom dokumentu “ne postoje efikasni mehanizmi za istragu”, već se roditeljima u slučaju da se ne rasvetli sudbina njihove dece, nudi nadoknada do 10.000 evra.

Udruženja roditelja nestalih beba protestovala su ispred Narodne skupštine Srbije  nezadovoljni nacrtom zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru i koji bi, kako saznajemo, trebao da bude na dnevnom redu krajem maja. Roditelji žele donošenje novog zakona, ali se nadaju da će sa predstavnicima vlasti u međuvremenu, ako ne donesu novi, uspeti da dogovore neko zajedničko rešenje. Ministarstvo pravde ne misli tako…

– U ovom modelu nema istražnih radnji. Nezamislivo je da sudija u istražnom postupku nalaže istražne radnje. Zna se ko to radi – tužilac je taj koji treba da natera policiju da radi – izričit je Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja čija je beba nestala 1998. godine.

To podrazumeva član 5 Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, gde stoji da istražne radnje u postupku, na zahtev suda, sprovode posebno obučeni policijski službenici kriminalističke policije.

Kako dalje kaže Filipović, predlog zakona upućuje sve roditelje na parnični i vanparnični postupak u kom oni moraju da dokazuju zašto je njihovo dete nestalo iz porodilišta.

Ukoliko ne uspeju da se dogovore, udruženja najavljuju novi protest od 3.500 ljudi.

ŠTA, U STVARI, SADRŽI ZAKON

Pored pomenutog člana 5, zakon predviđa “određivanje statusa nestalog novorođenog deteta tako što se utvrđuju činjenice o njegovoj smrti i mestu gde se telo
deteta nalazi ili, ako ne može da se utvrdi da je dete mrtvo, utvrđuju se činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo
i mesto gde se ono nalazi.

Ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo, sud rešenjem konstatuje da ne može da se
utvrdi status nestalog novorođenog deteta.

Sud je dužan da odredi koji organ, organizacija ili ustanova je odgovorna za nestanak novorođenog deteta”.

U čalnu 23 stoji da sud određuje visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet
pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

“Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan donošenja rešenja suda”.

ODGOVOR NARODNE SKUPŠTINE I MINISTARSTVA PRAVDE

Beogradska grupa roditelja nestalih beba dobila je i odgovor na dopis u kome traže povlačenje Zakona o bebama. U njemu se predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković zalaže za dijalog i zajedničko rešenje kojim bi sve strane bile zadovoljne.

Nakon javnog negodovanja i protesta roditelja, pitali smo Ministarstvo pravde šta će oni dalje da preduzmu povom nacrta zakona, a ovo je njihov odgovor:

“Vlada Srbije je 8. marta usvojila Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođenje dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji (tzv. Zakon o nestalim bebama) i on se nalazi u skupštinskoj proceduri.

Nacrt zakona o nestalim bebama je bio na javnoj raspravi 2015. godine, posle koje je poslat Vladi Srbije i kao predlog zakona upućen Skupštini Srbije 2016. godine. Radnu grupu Ministarstva pravde činili su predstavnici svih relevantnih institucija (pored predstavnika tri ministarstva – pravde, unutrašnjih poslova i zdravlja, Radna grupa je bila sastavljena i od predstavnika Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog pravobranilaštva, kao i od predstavnika grupa roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji). Potrebno je imati u vidu da je Savet Evrope dao pozitivnu ocenu na Nacrt zakona, da je većina preporuka Saveta Evrope usvojena i da je Nacrt usklađen sa tim preporukama.

Zbog formiranja nove Vlade Srbije taj zakonski predlog je povučen iz skupštinske procedure, što je uobičajeni postupak nakon formiranja nove vlade. Imajući to u vidu, ministarstvo je ponovo moralo da sprovede proceduru pribavljanja mišljenja od relevantnih institucija, posle čega je zakon prosleđen Vladi Srbije na usvajanje. Takođe, ističemo da je nova verzija dodatno usaglašena sa predlozima roditelja i nevladine organizacije YUCOM.

Predlogom zakona uređuje se postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji ili zdravstvenih ustanova i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete.

Cilj je utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se u prikupe u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih lica.

Takođe, cilj je i izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09)”.

Podsetimo, svojevremeno je Sud za ljudska prava u Strazburu pozvao Srbiju da hitno usvoji zakon o nestalim bebama i u martu 2013. godine naložio je Srbiji da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. Tada je preporučeno da Srbija taj model primeni i na ostale slučajeve nestanka beba iz srpskih porodilišta.

Inače, prema navodima udruženja koja traže nestalu decu, u Srbiji oko 1.500 porodica sumnja da su im bebe otete na porođaju, a da su nezakonito proglašene mrtvim.

(dijaspora.news/telegraf.rs)