Nedugo posle školovanja za auto-mehaničara, Goran Jerić (32) iz Osijeka se zaposlio u struci i radio nekoliko meseci, a zatim je otišao na služenje tada još aktuelnog obaveznog vojnog roka.
“Posle povratka iz vojske, zaposlio sam se u jednoj privatnoj auto-mehaničarskoj radionici, gde sam se zadržao tri godine, a zatim sam prešao u gradsku firmu Unikom, u kojoj već sedam godina radim van svoje struke. U početku sam bio zadovoljan platom, ali od prvog dana do danas se po tom pitanju ništa nije promenilo. Ne mogu reći da je stanje lošije, ali problem je u tome što su, u proteklih sedam godina, cene svega drastično porasle, a plata je ostala ista”, rekao je.
Goran živi s roditeljima u trosobnoj kući i smatra kako može da se strpi još neko vreme pre nego što se odluči na samostalan život. U dugogodišnjoj je vezi s devojkom koja je u potrazi za poslom.
“U jako sam dobrom odnosu s roditeljima. Imam svoju sobu, svoj mir, a razlog što nisam kupio neku nekretninu ili otišao u podstanare je taj što bi mi u tom slučaju cela plata otišla na kredit ili stanarinu, hranu i režije pa ne bih imao za neka svoja sitna zadovoljstva. Ovako sam se bar naputovao po Evropi i nešto malo po svetu. Takođe, čekamo da se devojka zaposli”, kaže.
U slobodno vreme Goran putuje, bavi se trčanjem, učestvuje na izložbama pasa, a neko vreme se bavio i uzgajanjem pasa.
“I zbog trčanja sam dosta proputovao, a kako kod nas nema nekih ulaganja u taj sport i vlada nezainteresovanost sponzora za trčanje, sve se svodi na to da, ako želiš da odeš na neka veća takmičenja, moraš da se finansirati iz svog džepa. Neko vreme sam uzgajao japanske akite, a svoje pse pokazujem i na izložbama, na koje sam krenuo 2011. godine iz čiste znatiželje. Sve o čemu sam sada govorio ne bih mogao da priuštim da živim van roditeljske kuće jednostavno zato što bi mi cela plata odlazila na režije, hranu i slične troškove, koje nemam dok živim s njima”, iskren je Goran.
Goran kaže kako je mnogo njegovih prijatelja i poznanika otišlo u Irsku i Nemačku, a on sam još nije siguran u to gde će živeti za nekoliko godina.
“Smatram da nije loše tražiti posao negde napolju zato što, kad danas-sutra devojka i ja budemo hteli da osnujrmo porodicu, neka ispodprosečna ili čak prosečna primanja u našoj državi neće nam biti dovoljna”, zaključuje Goran.
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.