GODINA VELIKIH JUBILEJA: Ovo su važne godišnjice koje nas očekuju u 2018. godini!

Stogodišnjica govora u kojem je tadašnji američki predsednik Vudro Vilson Kongresu predstavio 14 tačaka za posleratni mir navršava se 8. januara. U kratkom govoru, za koji se kaže da je promenio svet, Vilson je izneo 14 tačaka od kojih je, iako tada nije pretočena u praksu, najvažnija o formiranju “opšte asocijacije naroda” kao garancije “političke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kako velikih tako i malih država”.

Jedanaestog marta navršava se 100 godina od izbijanja epidemije španske groznice od koje je tokom 1918. i 1919. umrlo izmedju 50 i 100 miliona ljudi, odnosno izmedju dva i četiri odsto tadašnje svetske populacije. Ime španska groznica nastalo je navodno kao rezultat ratne cenzure pošto su zemlje učesnice u Prvom svetskom ratu skrivale vesti o epidemiji da ne bi uzbunjivale javnost, a Španija kao neutralna nije, pa se stekao utisak da je ona najteže pogođena.

Poslednji ruski car Nikolaj Drugi ubijen je 17. jula 1918. zajedno s porodicom i četvoro slugu. On se odrekao prestola u jeku Februarske revolucije 1917. i od tada je bio u kućnom pritvoru. U proleće 1918. boljševici su ga prebacili iz Tobolska u Jekaterinburg gde su ga i streljali.

Stogodišnjica primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se 11. novembra. Veliki rat formalno je okončan 11. dana u 11. mesecu 2018. u 11.00. U ratu je poginulo ili umrlo oko 8.500.000 vojnika, dok je broj civilnih žrtava još veći.

Ove godine navršava se pola veka antiratnih i studentskih pokreta i protesta u SAD i Evropi, uključujući i Praško proleće, koje je dalo kratkotrajnu nadu da će u Čehoslovačkoj biti sprovedene političke i ekonomske promene koje će doneti više slobode. Kao početak, obeležava se 5. januar, kada je za lidera Komunističke partije izabran Aleksandar Dubček a kao kraj 21. avgusta 1968. kada su tenkovi Varšavskog pakta ušli u Prag.

U proleće 2018. navršiće se i 50 godina od dva ubistva koja su šokirala Ameriku – jedan od lidera borbe za prava crnačkog stanovništva u SAD Martin Luter King ubijen je 4. aprila, a Robert Kenedi, demokrata i brat ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija, 5. juna 1968, u jeku predsedničke kampanje.

Tridesetog septembra 50. rođendan proslaviće Boing 747 “džambo džet”, a 24. decembra biće obeleženo pola veka od kako je Apolo 8 kao prvi svemirski brod s ljudskom posadom ušao u orbitu Meseca.

Dvadeset i peti rođendan obeležiće ove godine jedinstveno evropsko tržište koje je uspostavljeno 1. januara 1993, kao i Češka i Slovačka koje su od 1. januara 1993. zvanično nezavisne zemlje.

Četvrtog oktobra navršava se 25 godina od ruske ustavne krize. Tog dana 1993. predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

Dvadeset drugog februara navršiće se 25 godina od kako je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju kojom se osniva Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, 8. aprila Makedonija će obeležiti 25 godina članstva u UN iako pod imenom BJRM, a 9. novembra biće 25 godina od rušenja Starog mosta u Mostaru.

Ove godine obeležava se i 25 godina od usvajanja Konvencije o hemijskom oružju (19. januara) i povlačenja Severne Koreje iz sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (12 marta).

Kao značajne godišnjice na sajtu Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) navode se i 6. aprila – 75 godina od objavljivanja “Malog princa” Antoana Sent Egziperija, 29. aprila – 50 godina od prvog prikazivanja “Kose” na Brodveju, 11. juna – 25 godina “Parka iz doba jure”, 26. avgusta – 50 godina od objavljivanja singla “Hej Džud” grupe Bitls.

Desetog decembra navršiće se 250 godina objavljivanja prvog izdanja Enciklopedije Britanike.

Kurir.rs/Beta