“Ponekad mi se tresu ruke, cimne mi se koleno, ali sam to krila. Sada hoću da probudim svest kod ljudi da se i sa multiplom sklerozom može živeti i misliti pozitivno”, rekla je Doris Bizetić.
Njoj je 2011. dijagnostikovana neizlečiva bolest. Od prvog trenutka oko nje su porodica i priajtelji koji joj osmehom teraju tugu, a ona se ne predaje – trudi se da bude majka i pevačica.
Godine 2010. Doris je rodila ćerku Anabelu. Šest meseci kasnije osetila je da je strašno slaba.
“Od kako sam se porodila, osećala sam da sam fizički mnogo slabija. Pripisivala sam to porođaju, dok se na leto 2011. godine jednog jutra nisam probudila skoro slepa. Otišla sam odmah kod lekara. Konstatovano je da sam izgubila skoro 80 odsto vida na jednom oku. Tako je počelo”, pričala je Doris.
S obzirom na to da mnoge bolesti imaju simptome slične multiploj sklerozi, niko od doktora sa sigurnošću nije mogao da joj kaže šta se tačno dešava.
“Dve godine sam išla na kontrole, preglede… Sumnjalo se na viruse, lajmsku bolest. I magnetne rezonance nisu davale dijagnozu. Bilo mi je strašno. Bolesna sam, ali ne znam od čega. Nisam znala šta da mislim. I kada su mi konačno 2013. godine iz kičme izvadili tečnost koja je sa sigurnošću pokazala da je reč o multiploj sklerozi, samo na sekund sam osetila olakšanje. Dobro je, znam šta mi je”, priča je Doris.
Njena bitka je počela onog trenutka kada je saznala da je bolest neizlečiva.
Pre nekoliko godina izajvila je da je javno želela dapriča o bolesti kako bi podigla svest u Srbiji.
Svojevremeno je pričala o snazi volje sa kojom sve prolazi.
“Najponosnija sam na to što još hodam. Ljudi sa ovom bolešću najčešće završe u invalidskim kolicima. Ja još hodam! Imam jake bolove u kičmi, jaka svetlost mi smeta, ne podnosim buku, osetljiva sam na dodire. Ali ćerki ništa ne uskraćujem. Trudim se da jednog dana kada se bude prisećala detinjstva ne mora da kaže kako je mama stalno bila loše. Želim da kaže kako je imala veselo detinjstvo crtajući i igrajući se sa mamom”, pričala je Doris.
Njena porodica je uvek tu za nju, a njen otac, Boris Bizetić, ispričao je da se proodica uvek šali, čak i u najtežim trenucima.
“Mi smo porodica koja ne može da propusti dan, a da se ne napravi neki štos. Mi jedno drugo zasmejavamo. Mi gledamo na okolinu drugačije od onih koji se skandalazuju od onog što pročitaju u novinama. Mi se smejemo stvarnosti. Smeh je veoma lekovit. Ta mogućnost da se smejemo tužnim neprikladnim i ružnim stvarima životu daje posebnu notu. Život se menja iz dana u dan i sve je suroviji, pa je red da mu se nasmejemo. Ko se brine, taj neće biti zdrav. Treba odagnati brigu i sam sebi pomoći. Ne bi trebalo očekivati da te neko drugi zabavi. Ako te neko preko dana nije razvesilio, razvesili sam sebe ako si tome vičan – poručio je Bizetić svojevremeno u ispovesti za naš magazin.
Uprkos bolesti, Doris Bizetić objavila je dva kantautorska albuma i posvetila se porodici. Ona i dalje želi da radi koliko je moguće, a ujedno da bude supruga, majka i ćerka”.
(dijaspora.news/kurir.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.