Rimska tvrđava na Dunavu kod Velikog Gradišta, koju je u 15. veku podigao sultan Bajazit, kao i deo Kalemegdanske tvrđave, biće obnovljeni naredne godine, najavljeno je iz Turske razvojne agencije.
Uprkos činjenici da smo 500 godina bili pod turskom vladavinom, analitičari za „Alo!” ističu da je ovaj gest jedan od načina da se uspostavi pozitivna spoljna politika Turske ka Srbiji i balkanskim zemljama, dok sveštenik Ljuba Ranković podseća da su se Turci vekovima iživljavali nad narodom koji je živeo na ovim prostorima i da to ne sme biti zaboravljeno.
– Sve što se tiče ulaganja u očuvanje spomenika kulture spada u najviši domet civilizacijske tekovine, ali zašto to čine Turci? Pa ova zemlja je bila pod njihovim ropstvom pet vekova. Njihovo ulaganje može da bude na razne načine tumačeno, međutim, meni kao čoveku budi veoma ružne asocijacije.
Oni su za nas bili okupatori i iza sebe ostavili krvave tragove. U meni to budi sećanje na nesrećne tragove prošlosti i ne radujem se njihovoj aktivnosti kada je reč o obnovi utvrđenja, kao čovek. Vrlo je čudno da neko na našoj teritoriji obnavlja svoje spomenike. Da to radi naš zavod za zaštitu spomenika, od srca bih se radovao – kaže on i dodaje:
– Ta turska država je okupirala i otela najveću pravoslavnu svetinju – Justinijanovu zadužbinu, i pretvorila je u džamiju. I onda takvi dolaze da obnove svoje tvrđave. Setite se danka u krvi, ucena, otimanja dece i sličnih stvari. Daleko im lepa kuća.
Na drugoj strani, Branko Radun, politički analitičar, smatra da Turska polako pravi zaokret u svojoj spoljnoj politici u pozitivnom smislu, a da je obnova tvrđava u Srbiji deo PR-a, neke nove politike, koju Turska profiliše nakon puča.
– Obnova spomenika je gest dobre volje i ne predstavlja nikakvav problem, to su, zapravo, naši spomenici i bolje je da budu u dobrom stanju nego ruinirani. Nakon puča Turska menja svoju politiku, postavila se pozitivnije prema Balkanu, vidimo da gradi bolje odnose sa Rusijom, sa Nemačkom za sada ima uspone i padove… Problem je što ona podržava nezavisnost Kosova već duže vreme, međutim, to se može promeniti na način da nije više u prvom planu, jer ukazuju se novi i pozitivni trendovi kada je reč o Srbiji i bitno je da ih prepoznamo – smatra Radun.
Bajazit, Foto: printskrin youtube
Pobedio nas na Kosovu i okupirao Srbiju
Bajazit je bio najmlađi sin Murata Prvog i njegove supruge Gulčiček Hatun. Još kao dečak je bio borilački nastrojan, uvek spreman da ode u rat. Istorija ga pamti kao surovog vladara koji je ubio svog brata Jakuba Čelebiju. Bio je veoma snažna ličnost, što otkriva i njegov nadimak – Munja. On se sa 35 godina već dokazao kao ratnik – poslat je oko 1381. godine za namesnika u nekadašnju pokrajinu Germijan, vodio je računa o zapadnim interesima carstva i istakao se u borbi. Prema hrišćanskim vazalima se više ponašao kao vladar nego kao borac za veru.
Obnavljajući države, obnavljaju teritorije
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da Turska u ovom ulaganju svakako ima svoj interes i nastoji da proširi svoj uticaj u kulturnom smislu. – U drugim područjima, gde ne postoji otomanska istorija, Turska ne bi dobila priliku da objavi svoje prisustvo i da ga učini vidljivim. Obnovom spomenika kulture zemlja će biti atraktivnija za turiste, pa će obe strane biti na dobitku. Obnavljajući tvrđave, oni obnavljaju svoje teritorije, tu postoji istorijski i emotivni momenat. Međutim, ti spomenici su naši, pa je rekonstrukcija neka vrsta poklona našoj zemlji – kaže Madžar.
Dijaspora.news Izvor Alo
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.