Prošlo je 28 godina od kada je, tada 17-godišnja Emina Mladenović, iz okoline Požarevca, rodila blizance, kojima se izgubio svaki trag.
U jedinom dokumentu koji je sačuvan u požarevačkoj bolnici – protokolu intervencije, stajalo je da je imala abortus. Skoro tri decenije kasnije policija je došla do svedoka koji su videli da su Eminine bebe iznete žive iz sobe u kojoj se porađala, pišu Novosti.
Sve se dešavalo 1991, kada je Emina došla na redovnu kontrolu u dispanzer za trudnice, u sedmom mesecu trudnoće. Doktorka Š. joj je rekla da je sve u redu, ali da ipak dođe na vanredni pregled i da ne ostavlja knjižicu na šalteru.
Kada je došla, u ordinaciji su bile još dve žene u belim mantilima.
– Doktorka me nije pregledala, samo su mi ove žene “uzele anamnezu”. Onda mi je doktorka rekla da bi svaka trudnica trebalo da provede na ispitivanjima nedelju dana, i da ja imam tu privilegiju. Dala mi je uput za požarevačku ginekologiju – priča Emina za list.
U bolnici, na odeljenju ginekologije, već kod lifta sačekala ju je sestra sa bocom infuzije. Smestili su je u četvorokrevetnu sobu pored porodilišta. Iz bočice je polako kapala tečnost satima. Tako je počeo prisilni porođaj.
– U ponoć su počeli neverovatni bolovi. Tačno u 3.39 rodilo se prvo dete. Dečak. Porodila sam se sama, na krevetu, u sobi sa zatvorenim vratima. Tako glasno je zaplakao da ga je čula sestra na drugom kraju hodnika i dotrčala pripremljena, sa makazama i čaršavima. Dok je odnela bebu, u 3.45 rodila se i druga. Nisam znala da li je živa jer nije plakala – seća se Emina.
Sestra J. se vratila i rekla da su dva živorođena dečaka stabilno, ali su u inkubatoru zbog težine – jedan je imao kilo i po, a drugi 950 grama. Nju su prebacili u sobu za postoperacioni oporavak. Nisu je čak ni zašili.
Sutradan niko nije znao da joj kaže šta je sa bebama, dok se odjednom nije pojavila doktorka Š. iz dispanzera i počela da kuka: “Šta to bi s našim blizancima?!” Nikada nije dobila umrlicu, niti je videla svoje sinove. Na jedinom papiru koji je imala pisalo je da se nije ni porodila, već da je abortirala, a krivična prijava koju je podnela odbačena je.
Božji znak
Posle 11 godina ponovo sam rodila blizance, u isto vreme kada su se rodili i prvi – u 3.39 minuta i 3.45. Shvatila sam to kao Božji znak da su moji prvi sinovi živi. Ne prestajem da ih tražim. Ne želim da im menjam živote već samo da znaju da imaju braću i sestru – kaže Emina.
U istragu njenog slučaja uključena je i Vladina komisija za nestale bebe i Udruženje “Za istinu i pravdu o bebama”, a Radiša Pavlović iz ovih tela kaže da je to jedna od 165 istraga koje se trenutno vode u šest gradova:
– Tražio sam od nadležnih da upoznaju Komitet ministara, koji će sutra raspravljati o tome koliko je Srbija ispunila presudu Evropskog suda oko nestalih beba, sa ovim istragama. Od 2002. prijavljeno je 1.478 slučajeva nestanka beba. Kako nas je obavestilo Ministarstvo pravde, nijedan slučaj nije zastareo u smislu saznavanja istine i sve istrage će biti ponovo otvorene.
Posebno tužilaštvo za nestale bebe?
Predložili smo da država osnuje posebno tužilaštvo za nestale bebe, koje će sarađivati sa specijalizovanim jedinicama policije. Njih bi činile iskusne ekipe na terenu, od kojih su najviše uspeha imali u Požarevcu i Kragujevcu – kaže Pavlović.
Dijaspora.news/(Espreso.rs/Večernje novosti.rs/V. Crnjanski Spasojević)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.