Dragi Jovanov zvani Džinata (68) iz Štipa, na istoku Makedonije, rekorder je u dužini služenja zatvorskih kazni. Najveći zatvor, Idrizovo u Skoplju bio mu je drugi dom. U njemu je proveo 31 godinu, ili skoro polovinu svog životnog veka. Sada je već treću godinu na slobodi, a ovih dana je ponovo seo na osuđeničku klupu, ovoga puta samo kao posetilac suda.
Kada je izašao iz palate pravde, pred kamerama skopske televizije Telma uputio je poruku mladima da se manu kriminala i krađa jer će ih to odvesti u propast. Posavetovao ih je da zagreju klupu, da uče, nađu posao i rade, jer samo time mogu postići sve u životi.
Krađe i tuče su bile deo svakodnevice i života, ali i kriminalnih dosijea Dragija Jovanova. Protiv njega je bilo izricano preko 60 sudskih presuda, a problemi su počeli još u njegovoj ranoj mladosti, sa nepunih 13 godina.
– Otac me je stalno tukao, radi čega sam non-stop bežao od kuće. Da bi me popavili i vaspitali polali su me u Dom u Skoplje, ali nakon povratka postao sam najveći bagabont u Štipu. Pre toga nisam znao šta je krađa, šta je kriminal. U Domu su me naučili i kako se krade, i kako se džepari.
Kada sam se posle tri godine vratio u Štip, postao sam najveći lopov u gradu. Krao sam sve što bi mi dopalo do ruke. U početku sam najviše krao golubove. Zbog krađe samo dva goluba jednom su me osudili na 5 godina zatvora – rekao je Dragi Jovanov za skopsku televiziju Telma.
Zbog krađa i kriminala ovaj čovek je izgubio sve u životu. Zbog njegovog debelog kriminalnog dosijea niko nije hteo da ga primi na posao. Izgubio je i stan, pa sada zajedno sa još desetak osoba živi u centru za bezkućnike u Mirjaninoj crkvi u Štipu.
– Omladini bi poručio da ne kreću i da ne idu mojim stopama. Nikada u životu. To je nešto najgore. Celu mladost, 31 godinu sam proveo po zatvorima. Neka me čuje omladina da nikada u životu ne zavuče ruku u tuđi džep. Neka uče, neka rade, sa time će sve postići, a sa krađame mogu sve izgubiti u životu – rekao je Jovanov.
Budući da je rekorder u dužini služenja zatvorskih kazni, on poznaje sve sudije i tužioce. Njegov slučaj je za mlađe sudije primer kakav je prvosudni sistem u delu resocijalizacije osuđenika u Makedoniji. Žigosani od strane zajednice veoma teško se adaptiraju i nalaze posao, pa se radi toga ponovo vraćaju iza rešetaka.
Sudije smatraju da „sistem, odnosno država treba da sa izmenama zakona i reformama u tom delu pronađe odgovarajući pristup u zatvorima za resocijalizaciju osuđenih lica i povratnika kako bi se postigao cilj kažnjavanja“.
Prema podacima nevladinog sektora, oko 60 odsto osuđenika ponavljaju krivična dela i vraćaju se u zatvore, a kao razlog navodi se mali broj vaspitača i psihologa u zavorima, kao i odsustvo podrške društva kada izađu iz zatvora.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.