DRAGAN SE OBESIO U ARGENTINI U ZATVORU, ALI JE ČUDOM PREŽIVEO! Sobu je delio sa SATANISTOM koji je ubio 10 ljudi: Imao je para, ali je voleo kocku..

Dragan Nikolić (45) bio je avanturističkog duha, kako sam kaže, a zbog toga je platio visoku cenu jer je završio u argentinskom zatvoru sa najgorim kriminalcima. Voleo je da troši novac, a želja za avanturom odvela ga je do Brazila, Australije i na kraju Argentine gde je robijao.

“Bio sam avanturista u duši, i hteo sam da vidim kako to sve izgleda. Ja sam na kraju platio skupu cenu za to , što se nikom i ne isplati i to nikom ne bih preporučio”, počinje priču Dragan.

“Ušao sma u taj svet estrade, gde sam upoznao pevače neke i gde sam proširio svoju delatnost. Počeo sam da radim prvo sa rokerima, onda sa narodnjacima. Kad sam upoznao te ljude sa estrade i kad sam saznao da može lepo da se živi , jednostavno, počeo sam da organizujem koncerte i da im nudim ono što njima treba. Mene je privukao način života, i način da se lepo zaradi.To je sve išlo ono kao, lepo prijatno, novac je tu bio prisutan, devojke, ovo ono… Život buran, jednostavno privuklo me i ta magija samog tog posla, i sve to što se dešavalo, to je bilo uzbudljivo!”, ispričao je on u prvoj epizodi nove sezone serijala “Iza rešetaka” Mašana Lekića.

Uskoro odlazi u Australiju gde upoznaje izvesnog Lea sa Dorćola.

“Tamo smo počeli da se družimo, da izlazimo i u jednom trenutku, on mi je predložio da napravimo jednu kombinaciju, da odemo na Tajland da ima tamo jedna čovek koji će to da finansira, i da prenesemo heroin. Meni je to zvučalo ok, ja jesam avanturista i sve to ali, u tom trenutku on mi je predložio i rekao da je to jako opasno, ali postoji način da se uzme veliki novac. Nisam hteo da ulazim u taj rizik tada, s tom pričom. Imao sam lep posao, radio sam, bilo mi je dobro, i bez obzira na tu ponudu ja sam rekao ne. Za sada neka ostane ovako, možda ćemo kasnije da nešto napravimo”.

U Južnu Ameriku se nije išlo po heroin nego po kokain. Prijatelj mu je rekao da će mu biti sve plaćeno, hotel, prevoz i 5.000 evra.

“Pošto sam ja trošio novac i na mašine i na ženske, i na sve živo, jednostavno, meni je trebao neki drugi izvor prihoda, a inače sam bio avanturista u duši, i bila mi je prilika, ono kao da upoznam Brazil. Ja sam prihvatio tu ponudu, da odradim taj Brazil”, priča Dragan.

Međutim, prvi problem počinje na aerodromu gde ga policajci ispituju desetak minuta. Iako su ga pustili, on se koleba i zove Lea da odustanu od posla. Međutim, to je značilo da bi morao da podmiri i troškove, pa na kraju ipak odlučuje da prenese drogu. Ipak, posao je propao.

“Tog jutra u hotelu, zvoni mi telefon, i Leo mi javlja da se otkazuje cela priča. Problem je nastao u tome, što je Srbin koji je bio u istom hotelu kao i ja, to su saznali, jednostavno na granci je pao. I da ne bi rizikovali celu priču, da ne bi pao i ja, oni su rešili da celu priču otkažu. Bilo je olakšanje da ne moram da radim i rizikujem, video sam Rio. Meni je bilo lakše u tom trenutku”, kaže on.

Međutim, Dragana u carinskoj zoni dočekuje isti policajac kao i kada je dolazio, a onda počinje detaljan pretres od cipela pa sve do snimanja stomaka. Ipak, ništa mu ne nalaze a policajac gubi nerve zbog toga.

“U jednom trenutku on meni nešto na engleskom kao friend, prijatelj, gde ti je prijatelj. Ja sam rekao nemam prijatelja no friend. On je bio besan, samoi je rekao na engleskom ono LAŽEŠ! Ja kažem, dobro, i u jednom trenutku se on okrenu prema meni, seli smo u kola i kaže mi na engleskom, ako se budem vratio u Brazil, ubiće me. On je bi besan što nije pronašao ništa”, ispričao je Dragan.

Nakon nekoliko godina Leo nagovara Dragana da sledeći posao obave u Argentini i ovaj pristaje.

“I ovaj put je trebalo dve nedelje da ostanem u Buenos Airesu. Ja sam bio u kontaktu sa jednim čovekom koji je tamo sve to organizovao i rekao mi je da ču dva dana uoči polaska dobiti kofer sa drogom. Mi smo trebali da se vidimo u restoranu blizu mog hotela, tu smo popili kafu. I on je rekao da će mi sat vremena nakon toga doneti torbu, koju ću trebati da prenesem, i ako bude sve u redu, za Cirih. U Cirihu će me čekati ljudi i tamo če oni preuzeti. E sad, kad sam preuzeo taj kofer, meni je tada dva dana je taj kofer bio sa mnom u hotelu, tad sam bio ono u velikom problemu, da li će policija da dođe, da li su me pratili, ja faktički na svaki šum, čim sam čuo da neko hoda hodnikom plašio sam se da će neko da zakuca. Da će policija u tom trenutku doći, da su znali sve, i da ću biti možda uhapšen. Znači ta dva dana dok je bio kofer sa mnom ja sam bio u velikom strahu”, priča Dragan.

“Na kraju sam bio spreman da uzmem kofer, kad je došao sam dan putovanja i da krenem taksijem do aerodroma.Rekli su mi pre toga na aerodrom kad dođem da kofer uvijem u celofan. I moj i taj koji su mi dali. Predajem kofer , normalno tamo, onoj službi, prolazi kofer, i odlazim do čekaonice i čekam, sa zebnjom, ali nadam se da će biti sve kako treba. Da neće doći po mene, da nisu otkrili kofer. Tih sat vremena dok sam čekao da uđem u avion, to je ono kao bila velika zebnja. Dragan sedi na klupi na aerodromu, osvrće se oko sebe, gleda policajce, gleda na sat”, kaže on.

Kofer jer odneo do Ciriha gde je obavio primopredaju, a onda je stigao u Beograd gde mu je Leo dao 5.500 evra.

Naravno, pare je brzo potrošio.

Neseser je dobio dva dana uoči polaska ali je trpao puno stvari u njega i pokvario ga je. Onda je zvao da mu zamene neseser.

“Kad sam došao da se vidim sa tim čovekom, kad mi je dao drugi neseser, bio je tad još jedna lik sa njim, izgledao je onako malo opasno, imao je tetovaže za razliku od ovog koji je izgledao onako normalno. On je rekao, ako budeš pao, a nećeš da padneš, mi ćemo ti pomoći. I krenuo sam do carinske zone. Tu je bio sad jedan, za razliku od prvi put kad niko nije bio na tom ulazu, bio je jedan visoki preko dva metra stražar, koji je bio tu. Ja sam prošao pored njega, došao do skenera i dao ovaj neseser. Prošao je jednom i ja uzmem od čuvara. Oni su međutim još četiri puta… četiri puta je taj neseser prolazio kroz skener. Znači da je bilo nešto sumnjivo. Meni nije bila neka frka tada u tom momentu. Ja sam razmišljao u redu, oni nešto proveravaju, rutina neka, šta…”, priča on.

Međutim, carinicima je bilo dovoljno da malo secnu neseser i otkriju drogu u njemu.

Prvo odredište mu je bio zatvor Devota nakon čega je nazvao brata u Beogradu, koji je bio ljut na njega. Naravno, pomoć od dilera nije imao. Čak je zvao i svog druga Lea koji se izdrao na njega i prekinuo vezu.

“Nakon toga nas odvode, to je treči četvrti sprat, to je taj čuveni zatvor Devoto, gde ja ulazim u jednu veliku prostoriju, ulazimo u mrak, gde su svi spavali kao sardine poređani ovako. A sa leve i desne strane su bili kreveti na sprat. Ja sam u tom trenutku, znači, uplašio sam se i počeo sam da plačem i da drhtim. Znači prvi put u zatvoru, prvi put vidim nešto, ne znam šta će da bude sa mnom. Da li ću da preživim. U tom trenuku ostali zatvorenici su počeli da me smiruju i pozvali su jednog i on je s mnom pokušao da komunicira da me smiri , kao gde sam šta sam, i pomogli su mi da spavam, stavili su me tu u neki krevet koji je bio. Samo te noći sam mogao tu da prespavam”, ispričao je Dragan.

Dragan je proveo noć sa još 300 ljudi koji su kao i on čekali premeštaj u neki od zatvora.

“Ta prva noć je bila užasna, znači ja sam pokušao da vidim šta će biti sa mnom, da komuniciram sa ljudima, te noći nisam mogao ni da spavam. Sutradan se budim, šetam, i jedan južnoamerikanac me gleda, i pokazuje mi znak (da će da ga kolje – kažiprst na vrat). Ja kao dobro idem šetam dalje. Sutradan opet uplašen, prilaze mi neki azijati idu u mom prvacu isto mi pokazuju ovako prstom. Ja sam posle nazvao brata kažem mu imam problem, šta će biti sa mnom. Ovi Azijati neki su mi pokazali da će me zaklati, moj brat kaže to je sad neki novi momenat ali videćemo. Pošto je on bio u kontaktu sa amabasadom, kaže bićeš prebačen u internacionalni deo. Vrlo brzo”, kaže Dragan a što se brzo i desilo jer je prebačen u Bordo.

“Meni su rekli ovako, što se tiče hrane, svaki zatvorenik dobija parče luka, parče mesa, parče leba, ali to nije dovoljno, ne možeš da živiš od toga. Ili ćeš da radiš za nekoga da pereš, ako nemaš. U principu je dovoljno sto dolara, da možeš da imaš, treba neko da ti šalje 100 dolara mesečno. Ja sam rekao dobro videću da mi pošalje neko, oni su rekli ok, mi ćemo ti pomoči, mi smo tu!”

Ovaj blok se oslanjao na blok u kom su ležale ubice i u kom je non stop intervenisala specijalna brigada. Ta brigada je jednom posetila i deo u kom je Dragan ležao.

“Jedan taj trenutak smo isto doživeli, kad je ta specijalna policija, ide, prvo se čuje pištaljka, oni trče, i to su mi objasnili, kad taj trenutak dođe, onda sve stane, svi stanu u red, svi se skinu goli, stražar te pipne pendrekom u leđa, skinemo se goli, idemo do neke zajedničke prostorije, čekamo da preteresu komplet sve to, da nađu nešto. Samo su uzeli karte, mi smo igrali karte i to su nam uzeli” kaže on.

Međutim, jedan od Srba nije se probudio pa je drugi Srbin počeo da viče na Dragana što ga nije probudio. Kada su policajci otišli, on je prišao Draganu i potapšao ga po ramenu kao da ništa nije bilo.

“Tu su bili kreveti i bile su neke bube specijalne. Morali smo da palimo novine, da idemo ispod kreveta, da bismo te bube mogli da uništimo, morali smo da ih palimo vatrom. To je bila strašna situacija, kad ti vidiš te bube idu i ti moraš vatrom da ih uništiš”, ispričao je Dragan.

Onda je počeo da razmišlja o samoubistvu.

“Šta sam ja u svojoj glavi počeo da razmišlljam da ja to neču moči da preživim. Da je to za mene jednostavno mnogo teško, da sam prvi put u zatvoru sa 45 godina, pri tom sa osetio nešto strašno i ja nisam bio siguran da ću to moči. U jednom trenutku, napišem oproštajno pismo. I dam ga tu jednom zatvoreniku, našem, pokažem mu , on nije hteo da uzme, ja to dam jednoj grupi iz Nigerije. Koji su bili ono kao za organizovani kriminal”.

“Ja sam u jednom trenutku, nakon četiri meseca mog pakla ličnog, koji sam doživeo u svojoj glavi i kad mi je pukao film i kad je došla žuta minuta, video jedan kaiš. Bilo je pola pet ujutru. Otišao sam do kupatila, proverio šipku jednu gde mogu da to uradim. Uzeo kaiš, otišao, dalje se ne sećam”, opisao je pokušaj samoubistva.

Nakon toga bio je smešten u bolnicu i u komi mesec dana .

“Nakon toga kad sam se probudio, bio sam vezan za krevet, prilazi mi lekar i hrani me. Pošto sam bio vezan, i molio sam ga da mi skine to. Čovek kad leži i kad je vezan ima jako neprijatan osečaj, da ne može da se pomeri i meni je to užasno smetalo. Pa sam ga zamolio kad sam izašao iz te kome da me otkopča i da mogu da , da mogu da se okrenem levo, desno”.

Svaki dan, Dragan je bio prinuđen da ide kod psihologa i kod islednika. Na testove i ispitivanje.

“Ja sam uvek odgovarao istu stvar. Dvadeset puta su me pitali isto, s kim sam se sreo, kako se zove taj čovek, zašto sam došao, ko je bio, koji su razlozi, koji su motivi, uvek ista pitanja”

Dragan je godinu dana na ista pitanja svaki dan davao iste odgovore, da je čoveka video prvi put, da mu je dat neseser da ponese, da nije znao da je droga unutra, da nije sumnjao da tu nešto može da bude.

U jednom trenutku je čak bio i napadnut od strane jednog zatvorenika, koga je šutnuo u stomak i više se nisu sukobljavali.

“E sad, po isteku dva i po meseca, kad je prošla ta samica, pozvali me kod glavnog komandira, rekli mi čestitamo na engleskom, dobio sam drugu prostoriju u koju me prebacuju. U toj prostoriji je bilo deset kreveta i tu su bili bolji uslovi, kupatilo, hrana je bila užasna. Nisam znao još da ću tu da budem godinu dana. Jednom nedeljno sam išao tamo da pravim figurice od gline, a jednom nedeljno je sa mnom trenirao jedan čovek. I to mi je pomagalo, da pobegnem malo od realnog tog zatvorskog života. Da nešto stvaram, da nešto imam u svojim rukama”, ispričao je on.

Ali tu je upoznao čoveka od koga bi svakog podišla jeza. Zvali su ga Pingvin, bio je satanista i ubica 10 ljudi. U zatvoru su ga se svi plašili, a zla kob je htela da baš Dragan zaglavi sa njim u ćeliji.

“Tu je bio jedan koji je ubio jednog čoveka, i kaže ovaj jedan tu što radi, kuvar, zovu ga Pingvin, ubio je desetak ljudi, ja sam ubio jednog. A svi ovi ostali će ti izaći, kad tad. A mi, never, mi nikad nećemo da izađemo”

“Onda su me prebacili da spavam do tog Pingvina, koji je ubio desetak ljudi. Inače, on je bio, ovaj satanista, svake noći, ali svake noći, se molio satani. Okrenut krst i na latinskom, jedno pola sata se moli satani. Ja sam se pitao da l’ će on da pokolje nekog, da ubije ovde, ko zna! A bio je kuvar, i išao je da sprema jela, i kad donese ja ponekad uspem da ga zamolim da mi da nešto, neku njegovu tortu fantastičnu, znao je sa mnom i da igra šah”.

A onda je napravio veliku grešku! Pingvin je imao TV i on je jednom, dok ovaj nije bio u ćeliji, seo na njegov krevet da gleda. Ostali zatvorenici su odmah počeli da viču da se skloni, ali ga je neko otkucao Pingvinu kada se vratio.

“U međuvremenu dolazi Pingvin, oni su ga obavestili šta sam uradio, pozove on mene u kupatilo. Besan je diže ruke, ono kao šta je bilo u tom smislu, ja kao please, never, nikad, a ok….On me gleda, gleda, gleda, razmišlja šta će da uradi, rekoh ok…Pružio mi je ruku, kao never, never…”

“Inače imao je običaj kad nekoga puštaju kad odlazi kući, da skače na njega i da ga masira glavom. To je bio njegov način da pozdravlja ljude”.

U međuvremenu, Dragan dobija drugog sudiju, koji je odlučio da Dragan nije kriv i više se nije smatrao zatvorenikom, već pacijentom koji završava terapiju.

“Bio sam sav usplahiren i srećan i prosto ono nisam mogao da verujem da če to da se dogodi. Nisam mogao da spavam te noči, jednostavno, kao nemoguče ili moguče. I kad sam nazvao sutradan, ona kaže , putuješ za sedam dana. Brat će poslati kartu i za sedam dana putuješ”

“Šta se dešavam noć pre nego što su trebali da dođu, dolazi stražar i govori Pingvinu, objašanjava mu da ja putujem avionom, a ovaj mi pokazuje rukom kako ću da putujem avionom, čekao je da ode stražar i onda je skočio na mene i krenuo da me masira, to je njegov način kako se pozdravlja. Te noći nisam mogao da spavam, nisam verovao da idem, mislio sam ma šta ako bude zemljotres, ili će me ubiti ovaj Pingvin, šta ako ne odem nigde, ko zna, ma ne verujem ja”.

“Konačno ujutru u šest sati dolaze po mene, stavljaju lisice, ja se pozdravljam sa njima , oni me gledaju onako kao šta se ja pozdravaljma sa njima, vode me u kombi, ovaj sa papirima pokazuje kolegi kao da sam slobodan”, priča Dragan.

Na aerodromu su ga dočekali brat i majka.

“Da sam shvatio na kraju da se možda to i ne isplati. Ne postoji taj novac, jeste me taj moj avantursitčki duh terao na to. Ne te pare, koje sam ja znao da potrošim jer sam takve lake ruke. Shvatio sam da treba živeti”

“Susret sa majkom je bio zaista, jako, jako jako, dramatičan. Moja majka kad me je videla, video sam bes u njenim očima, video sam ljutnju u njenim očima, razočarenje”, ispriča je on.

Ipak, majka mu je oprostila sve i zagrlila ga. I tako se završila ova pustolovina koja je Dragana mogla skupo da košta.

(Kurir.rs/Foto: Printscreen YouTube)