Dragan dođe iz treće smene i odmah ulazi u baštu: Piše o nesuđenoj ljubavi, komponuje u kafani, pa uzgaja “ciciju” na 8 spratova (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Da je moguće u isto vreme biti poljoprivrednik, kompozitor i muzičar, dobar primer dao nam je Dragan Marjanović (40) iz okoline Kikinde. Ovaj vredni čovek sem što radi u jednoj kikindskoj firmi, on se bavi organskom poljoprivredom, komponuje pesme za svoju dušu, a često uzme gitaru, pa zasvira sa bendom.

Inspirisan životom ljudi u svojoj blizini, ali i sopstvenim, Draganove pesme nastaju u jednom dahu. Nikada to nije samo jedna žena ili čovek, sve pesme sam napisao spontano.

– Sedim tako jednom u seoskom lokalu i čujem dve devojke kako se žale jedna drugoj, osetim da su nesrećne, da ih muče veze, brakovi, uzmem olovku i napišem pesmu. Naravno, žene su najveća inspiracija, setite se samo pesama Tome Zdravkovića, uvek je pevao o ženi, a pisao ih je u kafani. U životu sam sretao svakakve žene i uvek sam bio fer igrač, one koje sam voleo te me nisu želele jer su smatrale da sam niskobudžetni momak, ali takvo je vreme, vrednosti su se poremetile, ja sam iskren čovek, na prvi pogled već osetim da li je to prava osoba- priča nam Dragan iz Ruskog Sela, kraj Kikinde.

Jedna takva pesma napisana je po istinitoj životnoj priči.

Tužne su oči i ove noći, suzne i teške u samoći

plaču i liju suze što bole, htele bi nekog još da vole,

al ne zna kako do mene doći.

Majka je prodala preko noći,

za par dukata i šaku para otac je odveo do oltara

prokletog njega s njom očara samo zbog prokletih para.

Udrite munje, gromovi silni, meni se bez nje više ne živi.

Padajte kiše jako, još jače, padajte kad i ona plače.

Perite suze sa lica tog, pruži se munjo do srca mog,

pruži se munjo, al budi jaka kad ljubav nije za siromaha.

Voleo sam, volim je i sad, a oko mene tuga i jad

Još u meni ljubav je jaka, al šta vredi, ljubav nije za siromaha.

Dragan je do sada napisao više desetina pesama, voleo bi da ih neko otpeva jer su kako kaže nastale iz čistog srca. Kada ne piše pesme, Dragan vreme provodi na imanju u Ruskom Selu. U želji da proizvede čisto organsko povrće bez pesticide, Dragan se pre tri godine upustio i u povrtarstvo.

Počeo je sa nekoliko strukova rasada, a danas uspešno u plastenicima proizvodi – paradajz, papriku , krastavce, kupus, a proletos je imao salatu, luk, tikvice..

Dok nam objašnjava kako se gaji paradajz na osam spratova i kako na samo jednom struku možete dobiti po nekoliko kilograma, primećujemo da njegov paradajz ima izražen miris. Dragan kaže , da je u pitanju sorta “cicija”. Nisam cicija , ali ciciju svi vole.

– Za paradajz je najbitnije da se dobro “primi” tačnije da se rasad ukoreni, kada već počne da se uzdiže potrebno mu je obezbediti oslonac, nosače , drvene ili metalne uz koje on raste. Paradajz voli vlagu i neophodno ga je konstantno zalivati. Ova biljka je vrlo zahvalna, ukoliko ga negujete daje vam svom snagom, na samo jednom spratu dobijem i po kilogram paradajza , a može da raste od šest do osam spratova.

Sve poslove Dragan odrađuje sam

– Upravo sam došao iz treće smene i odmah ulazim u baštu. Proletos sam sadio oko 2.000 strukova zelene salate, bilo je i drugog povrća – paprike, babure, crvene, ljute, neokoliko vrsta paradajza , krastavci i kupus. Na otvorenom prostoru od pola jutra sadio sam tikvice, luk, krastavace, grašak. Trenutno je sezona paprike i paradajza i krastavaca

Nemam pomoćnika za sada – priprema zemlje, setva presađivanje i održavanje, sve radim sam. Mnogi se žale kako nema posla, ima ga i previše ko hoće da radi.

– Zadovoljan sam, jedini problem je tržište i cena,ali se nadam boljitku. Povrtarstvo volim, uopšte poljoprivredu. Od malena sam u bašti, a tek od pre tri god radim malo ozbiljniju proizvodnju – od rasada do ploda – priča nam svoje iskutvo vredni povrtar.

Cilj mu je, kako kaže da proizvede što više organskog povrća.

– Za sada uspevam da pokrijem troškove svoje proizvodnje. Kada bi cena bila malo bolja bilo bi i više prozvođača, bitno da se proda da ne ostaje, zato je cena nekad vrlo niska, ali ne žalim se. Plastenici su mi novi sa super folijom, potrebnom ventilacijam. Spoljna temperatura je sad odgovarajuća tako da nemam većih problema – ističe Dragan.

Sela se Dragan ne odriče, a kako kaže, danas retko koja žena želi da dođe na selo, svi hrle u gradove,a život na selu može biti mnogo lep.

– Optimista sam i jednom mora da dođe sve na svoje – kako kaže naš narod.

Uvek se rad isplatio, pa će valjda i meni. U životu sam bio fer igrač, žene nisam povređivao, pa se nadam da će ona prava prepoznati moje vrednosti, do tada nastavljam da pišem, radim i pevam –  optimistično završava razgovor vredni Dragan.

(dijaspora.news/telegraf.rs)