Došao je sa 15 godina iz Čikaga, završio u Beogradu srednju školu i fakultet a zatim sa bratom odlučio da postane ugostitelj, napravi svoj brend i okuša se u privatnom biznisu u Srbiji. U zemlji pljeskavica odlučio je da pravi američke burgere i pošlo mu je za rukom. Stefan Lazar Lazarević vlasnik je firme „Burger House“ i restorane ima na dve lokacije u prestonici. Ne mari mnogo za često haotičan sistem u kom posluje jer smatra da je Srbija odličan poligon za biznis. Stiče vredno iskustvo, ulaganja su manja nego na zapadu pa su time i greške koje plaća jeftinije. Neuobičajen ugao posmatranja za naše prilike ali realnost mu daje za pravo.
„Došli smo na ideju da napravimo nešto što nije postojalo do tada. Ja sam u sklopu svojih master studija pisao rad u okviru kog je trebalo da pronađem određeni lokal. Pronašao sam lokaciju u Nikole Spasića i video da se tamo izdaje lokal. Nakon mesec dana shvatio sam da tu postoji isplativost i upravo na toj lokaciji danas je jedan od naših restorana“, priča Stefan.
Zajedno sa bratom Mirkom, u julu 2013. godine otvara prvi restoran u malom lokalu od 18 kvadrata. Nakon godinu dana iznajmili su još jedan lokal, kako bi pored bašte, imali mesta za goste koji ne žele da sede napolju.
„Lokal na Vračaru smo otvorili u januaru 2017. godine. Proizvodnju smo prebacili na treću lokaciju kako bi mogli svako jutro da dovozimo hranu u oba lokala ali i da bi standardizovali kvalitet. Kada smo počinjali, načešće pitanje koje su nam postavljali u Srbiji bilo je: ’Kakva je razlika izmešu burgera i pljeskavice’? I dalje se susrećemo sa tim pitanjem ali sada znatno manje. Burgeri su nam oduvek bili omiljeno jelo. Potpuno samouvereno ušli smo u taj posao, ne razmišljajući previše o zaradi. U početku nam je najbitnije bilo da nam ideja uspe“.
Stefan kaže da su problemi sa kojima su se susretali u početku najčešće bili vezani za to što se ovde mladi ljudi ne podstiču na pokretanje biznisa. Niko ih, u početku, nije doživljavao ozbiljno.
„Mnogo toga nismo znali a nije imao niko da nam pomogne u organizaciji. Posle godinu dana rada došla nam je poreska i zatvorila lokal. Mi pitamo zašto, kažu – niste odneli fiskalnu kasu na servis. Nismo znali ni da treba to da uradimo, niko nam nije rekao. Vi nemate gde da pročitate šta je sve potrebno. Drugom prilikom nam se nije slagalo nešto pića i dobili smo zatvaranje na nedelju dana. Školu smo platili sami. Na ceo taj period, prve dve godine, gledam kao na razradu naše ideje. To je bilo neko iskustvo koje smo morali da steknemo“.
Stefan kaže da im je za početni kapital bilo potrebno oko 60.000 evra, opremu su uvezli iz Amerike a ulaganja su postepeno rasla.
„Nama je kvalitet na prvom mestu i sve nam je podređeno tome. Radimo na obuci zaposlenih i američki pristup u usluzi i treningu je nešto što nas izdvaja“.
Planova za budućnost ima više, ali, pored pokretanja sopstvene proizvodnje sosova i majoneza, ključni su vezani za proširenje biznisa na zemlje EU ili SAD.
„Otvorićemo restoran i van granica Srbije jer su mogućnosti daleko veće u inostranstvu. Prosto je bolji životni standard i ljudi su u prilici da mogućnosti prate njihove želje“.
Ipak, i pored svih manjkavosti poslovanja u Srbiji, Stefan kaže da je naša zemlja dobra za započinjanje biznisa.
„Najpozitivnija stvar u Srbiji je to što kad nemate nikakvog iskustva a imate malo početnog kapitala, možete da dođete do određene pozicije na tržištu i da steknete veliko znanje i iskustvo. To znanje i iskustvo možete da koristite i u inostranstvu. Ako se u ovom sistemu izborite sa nekim stvarima, u sistemu koji ne funkcioniše, kada odete u uređenu zemlju mnogo lakše uspevate. Ovo je kao poligon – greške manje koštaju ovde“, zaključio je on.
Autor: Tanja Njegomir
Dijaspora.news/bizlife
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.