Hercegovački krš dom je najotrovnije i najopasnije zmije u Evropi – poskoka. Protivotrov se u BiH ne proizvodi i teško se nabavlja. Istovremeno, zmijolovci ovu otrovnicu farmaceutskim firmama prodaju za 40 do 50 evra.
– Poteškoće u nabavci postoje već nekoliko godina i to nakon što je Imunološki zavod u Zagrebu, od kojeg se isti nabavljao, pretrpeo poteškoće u poslovanju. Sada doze nabavljamo preko Banjaluke od beogradskog Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” – kaže za Dojče vele Jurica Arapović, specijalista infektolog sa Univerzitetske kliničke bolnice Mostar. Dodaje da potrebe zavise od učestalosti i broja pacijenata, a do sada su u 2018. imali desetak slučajeva i trenutno ima dovoljan broj doza protivotrova.
I Zlatko Guzin direktor Kliničke bolnice Dr. Safet Mujić u Mostaru, za DW je potvrdio da trenutno imaju dovoljno doza vakcina protiv ugriza zmija otrovnica, dok je pomoćnik direktora za medicinske poslove Doma zdravlja u Mostaru, Zdenko Klarić kazao da je primetna nestašica, ali da pacijenti to ipak ne osećaju.
U Bosni i Hercegovini se ne proizvodi antiserum protiv zmijskog otrova, iako je Hercegovina stanište poskoka, najopasnije zmije otrovnice u Evropi.
– Oskudica je jer Imunološki institut u Zagrebu, gde se nabavljao lek, više ne funkcioniše pa je trebalo naći druge dobavljače. Oni su za Hercegovinu proizvodili više vrsta antiseruma od kojih je primarni bio protiv ugriza poskoka, i malo manje od šarke. Ali pravo je čudo kako u Hercegovini ipak beležimo mali broj ugriza s obzirom da je ovde poskokovo stanište, i prosečno se desi oko 20-ak ugriza godišnje – komentariše za DW veterinar Stjepan Prgomet podsećajući da se u BiH uopšte ne proizvodi antiserum protiv ugriza ove otrovnice.
POSKOCI KAO KUĆNI LJUBIMCI
Dok su informacije o nestašici i otežanoj nabavci antiseruma protiv ugriza opasne zmije otrovnice uznemirile Hercegovce, Dragi Lečiću iz malog hercegovačkog sela Žrvanj kod Ljubinja poskoci su, doslovno, kućni ljubimci.
Ovaj 60-godišnjak, električar po struci, skoro ceo život bavi se i jednim od najopasnijih poslova na svetu – hvatanjem poskoka. On to radi po narudžbi farmaceutskih firmi iz Slovenije, ali i beogradskog Instituta ‘Torlak’, od kojih se trenutno za potrebe bh tržišta i nabavljaju antiserumi. Jedan odrastao primerak poskoka na tržištu vredi od 40 do 50 evra. Drago ne zna koliko ih je do sada ulovio i kaže da je odavno prestao da broji.
– Za potrebe snimanja filma “Na mlečnom putu” Emira Kusturice ulovio sam ih 30, a ovog leta, do septembra, za jednu farmaceutsku kuću trebao bih da ulovim oko 50 – kaže on, prebirajući brojne dogodovštine ovog opasnog posla.
POSKOK SE OD ČOVEKA BRANI
Dok je u velikoj, izbušenoj plastičnoj boci već čuvao dva uhvaćena poskoka, sa svojim bratom Neđeljkom je demonstrirao hvatanje trećeg.
– Kao deca smo hvatali šargane i nosili ih na otkup i to je postalo potpuno normalno. Ipak, uvek treba biti na oprezu. Pre ih je bilo puno više jer je u selu živelo više ljudi, uzgajale se i mnoge životinje. Danas treba više da se potrudiš da ih pronađeš – kaže Drago.
I sam je pre desetak godina bio žrtva poskoka i zahvaljujući brzoj medicinskoj pomoći danas nema posledica.
– Poskok ne napada čoveka, on se od njega brani jer oseća opasnost i u susretu s njim najbolje je da se odmakneš. Ponekad mi se čini da se ljudi ipak previše boje i u svom strahu postaju žrtve. Jednom me je posetila novinarska ekipa i kada je snimatelj video zmije bacio je i kameru i mikrofon i pobegao. Treba da budeš samo priseban, polako se udaljiš i ne napraviš grešku koja bi mogla da te košta života – savetuje ovaj vrsni zmijolovac.
Zahvaljujući upravo njemu, po život opasan otrov ljutih hercegovačkih poskoka poslužiće za dobivanje spasonosnog leka i tako se kao antiserum ponovno “vrati” i u hercegovačke apoteke.
Čini se da Hercegovci ne treba da brinu dok ovaj zmijolovac s drvenom štipaljkom tumara kršem sela Žrvnja.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.