Nisam mogla da prestanem da igram na “krovu sveta” od sreće i šoka kada sam, kao druga Srpkinja i prva Jordanka i Arapkinja osvojila Mont Everest. Bio je to najveći izazov i najlepši trenutak mog života.
Zauvek ću pamtiti 23. maj kada sam u 10.15, u svojoj 28. godini, razvila srpsku i jordansku zastavu na 8.848 metara, na Mont Everestu, najvišem vrhu sveta.
Ovim rečima Dolores el Šeleh, ekskluzivno za “Večernje novosti” iz Jordana, opisuje trenutak ostvarenja sna za koji se naporno spremala i o kome je celog života maštala. Po ocu Jordanka, a po majci Srpkinja, Dolores je na “krovu sveta” razvila zastave obe zemlje. Put nije bio ni kratak, ni lak.
“Očekivala sam da će biti teško, a zakoračila sam u jedan sasvim drugačiji svet! Mnogo stenja, nimalo prijateljski raspoloženog prema kramponima, još više leda i vrtoglavih strmina… A onda, na vrhu, ekstremna sreća, pri silasku pomešana sa ogromnom tugom. Postala sam očevidac smrti! Austrijanac od 65 godina, koji je osvojio Everest, spuštao se u jednom trenutku ispred mene, a u drugom se već srušio i preminuo na moje oči. Preplavila me je tuga, moj silazak je potrajao mnogo duže nego što sam očekivala. Padao je mrak. Kako se sve više smrkavalo, postajalo mi je sve jasnije da je i moj život u sve većoj opasnosti. Zahvaljujući Aleksu Abramovu, vodiču ruske ekspedicije, našla sam se u sigurnim rukama i uspela da stignem živa do baznog kampa Everest. Zahvalna sam magičnom Everestu, ali i srećna što sam ponovo kod kuće”, priča Dolores.
Pripreme za uspon na najvišu tačku planete za Dolores su bile naporne, ozbiljne, posvećene i duge. Pripremala se, kaže, od 2016. godine. Nebrojene sate provela je radeći kardio i vežbe snage sa ličnim trenerom. To je, ipak, bio lakši deo.
“Popela sam se prethodno na Manasalu, na 8.156 metara, kao i na Mera Pik na Himalajima, Elbrus, Kilimandžaro, da ne pominjem zimski alpinizam u Alpima. Na velikim visinama sam koristila šator kako bih pripremila mišiće” – priča sagovornica.
Godina u kojoj je Dolores el Šeleh osvojila Everest ponela je neslavni epitet najsmrtonosnije od 2015. godine. Mediji nedeljama bruje o neviđenoj gužvi, koja ljude satima drži na strminama.
“Nisam iskusila gužvu jer sam se pela severnom stranom koja podleže većim restrikcijama Tibeta u odnosu na južnu. Ta strana je, nažalost, postala suviše komercijalna i pod hitno bi trebalo i tu uvesti restrikcije”.
Foto:Facebook
Marketinški stručnjak iz Dubaija Dolores el Šeleh, uprkos izuzetnoj sposobnosti, upornosti i ljubavi prema prirodi, svesna je da bez finansijske pomoći u ovom vrlo skupom pohodu, ne bi mogla da uspe. Za uspon na Mont Everest, kada se uračunaju dozvole, vodiči, oprema, prateći troškovi… potrebno je, kaže Dolores, 65.000 dolara.
“Podržao me je “Održivi grad, Dubai” koji deli iste vrednosti. Ne mogu naći reči zahvalnosti za inženjera Farisa Saida i njegovu velikodušnu podršku ženama i mladima u ostvarenju plemenitih ciljeva. Mojim usponima širim poruke Ujedinjenih nacija o razvoju, klimi, jednakosti polova, održivim gradovima i zajednicama. Rečju, ideju pozitivnog odnosa prema našem okruženju” – zaključuje Dolores el Šeleh.
Foto:Facebook
Dolores se, kaže, nije sastala sa Draganom Rajblović, prvom Srpkinjom koja je osvojila Mont Everest, ali ove dve hrabre žene ipak su u bliskom kontaktu.
“Mnogo razgovaram sa Draganom i ona mi je bila istinska podrška od trenutka kada sam je upoznala putem “Fejsbuka”. Mislim da moje iskustvo na Everestu ne bi bilo isto da mi nije do detalja opisala taj uspon. Beskrajno sam joj zahvalna. Ona je bila i ta koja je objavila da je srpska zastava ponovo na Everestu. Nadam se da ću imati priliku da uskoro podelim ovaj uspeh sa Ministarstvom sporta Srbije, možda i sa predsednikom Vučićem, kao i sa narodom u Srbiji”!
Foto:Facebook
Dijaspora.news/V. novosti
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.