Doktor Živković je pola godine radio u privatnoj bolnici, pretežno ginekološke slučajeve, ali je bilo i hirurških intervencija.
Slavko Živković specijalista anesteziologije i lekar Zdravstvenog centra Vranje, za šest meseci boravka u Ugandi prvi je u ovoj zemlji izveo bezbolan porođaj i uveo intezivnu negu. Odlazak u Afriku, desio se slučajno, priča Živković. Nakon što se povremeno prijavljivao za posao, stupio je u kontakt sa bolnicom u Kampali, glavnom gradu Ugande. Ponuđeni uslovi rada i plata od 3.000 dolara, bili su prihvatljivi za odlazak u ovu afričku zemlju.
– Kampala je veličine Beograda, a stanovništvo je pretežno veoma siromašno, dosta ima sirotinjskih četvrti i sirotinje kakvu u Srbiji nisam video. U tim delovima grada živi se u kućicama koje su napravljene od rasečenih buradi, pod je gola zemlja, a krov se pravi od bambusa, što je nalik rogozu kod nas. Zdravstvena situaciija je veoma loša, njihove državne bolnice su bukvalno za puku sirotinju, a uslovi rada veoma loši. Ispostavilo se da je 70 odsto stanovništva HIV pozitivno – navodi Živković.
Doktor Živković je pola godine radio u privatnoj bolnici, pretežno ginekološke slučajeve, ali je bilo i hirurških intervencija.
Uveo je intenzivnu negu i metode u radu koje su uobičajene za prilike u Evropi, a koje su tamo prihvaćene sa oduševljenjem.
– U Africi na žalost ljudski život ne vredi mnogo, što mi je kao čoveku i kao lekaru veoma teško palo. Pacijenti i medicinsko osoblje bili su iznenađeni i začuđeni mojom borbom za svaki ljudski život, ma u kako lošem stanju pacijent bio. Bio sam prvi anesteziolog koji je reanimirao bebice po porađaju ili posle carskog reza, to ranije ni jedan anesteziolog nije radio, radili su samo svoj posao.
Uveo sam intenzivnu negu sa respiratorima, a jedan od slučajeva gde smo to primenili bio je kod dečaka Abdula. Trogodišnjeg Abdula sam izlečio od teškog oblika zapaljenja mozga. Njegovi roditelji su bili presrećni, jer im je prvo dete umrlo od iste bolesti. Koleginica mi je na rukama donela polumrtvo dete, a ja sam ga onda intubirao i dao mu lekove.
Dva dana je proveo na respiratoru i u barbituratnoj komi, kako bih zaštitio njegov mozak. Iznenađenje je bilo i kada sam dečaka sa visokom temperaturom potopio u korito s ledenom vodom kako bi se što pre mozak ohladio i sprečile kasnije posledice od njegovog oštećenja visokom temperaturom – pojašnjeva Živković.
Danas je Abdula zdrav i veseo dečak sa čijom je porodicom doktor Živković često u kontaktu.
– Kada sam polagao za dobijanje njihove licence, bili su prezadovoljni mojim odgovorima i iskustvom lekara, da se testiranje pretvorilo u predavanje koje držim. Nisu očekivali odgovor da nisam došao u Ugandu zbog para, već da sam ovde zato što je Afrika za mene jedan mistični kontinent, koji mi liči na staru damu koja ima svoj sopstveni šarm, koji me privlači. To je bio neuobičajen odgovor za njih. Sa druge strane, žao mi je što u Vranju sistem ne funkcioniše tako da se praktikuju bezbolni porođaji. Ženama sa ovog područja u 21. veku iz sistemskih razloga je tako nešto uskraćeno – ukazuje Živković.
On dodaje da mu je jedna činjenica u Ugandi bila veoma interesantna, za koju ima i medicinsko objašnjenje. Naime, za sve vreme provedeno u ovoj afričkoj zemlji, doktor Živković nije zabeležio ni jedan karcinom dojke.
– Većina afričkih žena rodi barem četiri deteta, a mnoge i više njih. Delom hipotetički, a delom je i dokazano da rak dojke izaziva estrogenski udar, koji je najveći u vreme ovulacije kod žena. Kada je žena trudna nema estrogenskog udara, na taj način organizam je pošteđen udara na dojke, a u periodu dojenja, najmanje godinu dana, žena je zaštićena. Takođe, nisam video ni karcinom endometrijuma, što je isto vezano sa funkcijom rađanja žene – ukazuje Živković.
U Kampali postoji i grčka pravoslavna crkva Svetog Nikole, u kojoj službuje sveštenik Nikolas iz Grčke.
Inače, vlasnik bolnice u kojoj je doktor Živković radio poreklom je iz Afrike, a živi u Londonu.
– U toj bolnici je i ginekolog Zdravka Anušić iz Herceg Novog, njen suprug, koji je ortoped, takođe radi kao lekar opšte prakse. Upoznao sam i Ruse, Indijce, ali i još ljudi iz bivše Jugoslavije, čije se ime u Ugandi i dan danas izgovara sa poštovanjem – prenosi Živković.
On nije siguran da bi se ponovo vratio da radi u Ugandi, ali u jedno nema sumnju, a to je da će mu ova afrička zemlja i njeni stanovnici zauvek ostati u srcu.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.