U DANIMA kada bije najveću bitku za goli život, Violeta Petrović (41) dobila je udarac “ispod pojasa” kome se nije nadala. Iako je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, u sredu joj je iz kompanije “Jura”, gde je bila zaposlena poslednjih 18 meseci, telefonom javljeno “da im više nije potrebna” i da dođe po svoju dokumentaciju. Posle tri hemoterapije ovaj stres može samo da joj pogorša stanje.
“Divno… upravo su me zvali iz ‘Jure’ i rekli da sam dobila otkaz! Nema veze što sam na bolovanju, nema veze što imam karcinom… kažu da idem da mi vrate radnu knjižicu… super… gde je sad premijer… ne tako davno reče baš u leskovačkoj ‘Juri'… radnici imaju pravo da se leče, da budu bolesni, ne mogu da dobiju otkaz ako se razbole…”
– Znam ja da se bolovanje ne toleriše u “Juri” i da se zbog toga gubi posao – priča Violeta. – Bila sam zdrava žena, aktivni planinar, dok me nije zadesila bolest. Otišla sam na bolovanje 18. septembra, a na operaciju četiri dana kasnije. Od tada tri hemoterapije i čekam da od 20. decembra počne četvrta. Nikome više od mene nije stalo da sačuva posao i ne bih se igrala s tim, ali moram da se izlečim da bih se vratila. Moram da se borim za život i posao zbog svog dvanaestogodišnjeg sina, koji ima samo mene na ovom svetu – priča Violeta koja uprkos svim nedaćama ne odaje utisak žene koja se predala.
Šok koji je u sredu doživela je nešto što će pamtiti čitavog života jer nije je pogodilo samo to što su je odbacili “kao bezvrednu” već i način na koji su joj to saopštili je ispod svakog ljudskog dostojanstva.
VIOLETA je posle operacije saznala bolnu činjenicu da je tumor zloćudan i da mora da prima terapiju. Koji su rezultati lečenja, saznaće za nekoliko dana. – Možda će morati da mi odstrane dojku. Sve zavisi kako je prošla terapija. I nije mi to problem dok je glava na ramenima – kaže naša sagovornica.
– Pozvala me je neka žena, koja se predstavila da je iz “Jure” i rekla da mi je 30. novembra istekao ugovor i da mi ga neće produžiti – nastavlja Violeta. – Bila sam u šoku i pitala da li znaju da imam karcinom i da sam zaista teško bolesna. Hladnim glasom mi je odbrusila da joj je žao i da dođem po svoju dokumentaciju. Htela sam da je pitam kako da dođem kad jedva stojim na nogama, ali je ona već spustila slušalicu. Bila sam među najboljim radnicima. Nisam imala nikakva odsustva niti izlaženja s posla, pa sam često dobijala stimulaciju. Istovremeno sam trpela najgora moguća poniženja šefova samo da bih zadržala posao. Sve što je bilo u mojoj moći ja sam ispunila, ali nisam mogla da se borim protiv bolesti i da radim. Uredno sam im dostavljala izveštaje i doznake i znali su od čega bolujem.
Violeta sama brine o sinu jer njegov otac ne želi da plaća izdržavanje. Čak je nekoliko puta bio u zatvoru zbog neplaćanja alimentacije, ali mu to nije problem samo da na svaki način izbegne obaveze kao otac.
– Puna sam života zbog svog sina i sebe jer verujem da će sve proći i da ću doživeti da ga još dugo gledam kako raste i postaje čovek – kaže Violeta. – Živim za to i ne može mi to uskratiti “Jura” ili neki glupi kancer. Neću odustati od života zbog ovoga, ali ću pokušati da se izborim za svoja prava i prava svih žena koje rade u ovakvim kompanijama. Tretiraju nas kao robove i znam da će se javiti neki koji će ih braniti i da je mobing teško dokazati, ali to ne znači da on ne postoji.
PLANINARENjE
SVOJU veliku strast, planinarenje, Violeta je morala da ostavi kada je počela da radi u “Juri”. Rad u tri smene, pa i vikendom nije joj ostavljao mnogo prostora da nastavi sa ovim hobijem.
– Bila sam zadovoljna platom koja je bila od 30.000 do 33.000 dinara – priznaje Violeta.
Dijaspora.news Izvor novosti
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.