Iz David Ickeovog “Efekta stada”: Većina ljudi nije u stanju prihvatiti da nekoliko ljudi uspeva manipulisati milijardama života, delujući kroz sve institucije i u svim zemljama.
Ja to razumem; međutim, jednom kada imate piramide i znate na koji način usloviti umove i stvarnost stanovništva, to postaje relativno jednostavno. Kada nekolicina ljudi želi nadzirati i upravljati mnoštvom čovečanstva, na licu mesta moraju postojati određene strukture. One su uvek iste, bilo da pokušavate manipulisati osobom, porodicom, plemenom, gradom, zemljom, kontinentom ili planetom.
Najprije morate nametnuti ‘pravila’, šta se smatra ispravnim, a šta pogrešnim, šta je moguće, a šta nemoguće, šta je zdravo, a šta bolesno, šta je dobro, a šta loše.
Većina će ljudi bespogovorno poštovati ta ‘pravila’ zbog “me-ee, me-ee mentaliteta” stada koje u kolektivnom ljudskom umu prevladava barem poslednjih hiljadu godina.
Kao drugo, malobrojnima koji osporavaju vaša nametnuta ‘pravila’, život morate učiniti krajnje neugodnim. ‘Pravila’ ili ‘koncenzusna stvarnost’ preko su potreban element naše kontrole.
Najdelotvorniji način da se osigura pokoravanje tim pravilima jeste zagorčati život onima koji se razlikuju. Pojedince koji iznose drugačije poglede, verzije ‘istine’, stilove života, držite podalje kao crne ovce u ljudskom stadu.
{adselite}Već ste uslovili stado da prihvati vaša pravila kao vlastitu stvarnost, pa ono svojom osornošću i neznanjem ismijava ili osuđuje one s različitim stilom života.
Time se na crnu ovcu stvara pritisak da se pokori, što ujedno služi za upozorenje drugim pojedincima u stadu koji takođe razmišljaju o odvajanju ili osporavanju prevladavajuće stvarnosti.
Kao što sam ranije istakao, taj strah da budemo različiti, kao i iskazivanje mišljenja koja pobijaju ‘pravila’, nadmoćan je strah od onoga što će drugi ljudi misliti o nama.
U stvari, reč je o strahu od toga šta će ovce koje nas okružuju reći i učiniti ukoliko pokušamo napustiti stado i preispitati njegove uslovljene pretpostavke. Takav mentalitet znači da mase same nad sobom sprovode red i poredak, držeći jedni druge na liniji.
Ovca ostatku stada postaje ovčarski pas. Nije to ništa drugo nego psihološki fašizam – Policija misli sa svojim agentima u svakom domu, svuda. Postoje agenti koji su do te mere uslovljeni da uglavnom nemaju pojma da su neplaćeni kontrolori umova.
Govore mi: ‘Samo radim ono što je najbolje za moju decu’. Ne, nego ono za što si programiran da veruješ da je najbolje za njih, kao što je programirano i uverenje da samo ti znaš što je najbolje. Sve je to deo ‘podeli pa vladaj’ strategije, presudne kada nekolicina nadzire mnoštvo.
Svako igra ulogu u mentalnom, emocionalnom i fizičkom zatvoru svih drugih. Kontrolori samo moraju odrediti ‘pravila’ i povući pravi konopac u pravo vreme kako bi njihove ljudske marionete plesale u odgovarajućem ritmu.
Postižu to propisivanjem onoga što će se podučavati u sistemu koji smelo nazivamo ‘obrazovanjem’, te nadziranjem onoga što prolazi pod ‘vesti’ u medijima u vlasništvu Iluminata.
Na taj način, nemislećem stadu koje ne postavlja nikakva pitanja, mogu propisivati što bi trebalo misliti o samom sebi, drugim ljudima, životu, istoriji i aktuelnim zbivanjima.
Jednom kada definišete ‘pravila’ nema više potrebe da kontrolišete svakog pojedinog novinara ili reportera ili vladinog službenika. Mediji i institucije preuzimaju svoju ‘istinu’ iz tih istih ‘pravila’ i službenih beležaka, refleksivno ismejavajući i osuđujući svakoga ko nudi drugačije viđenje stvarnosti.
Ovo što sledi izvrsna je simbolična priča, tačnije istinit eksperiment o načinu na koji ‘norme’ postaju prihvaćene bez pitanja, pa čak i bez znanja o tome odakle potiču.
Eksperimentatori su pet majmuna stavili u kavez. Unutar kaveza obesili su banane za konopac i pod njih stavili merdevine. Uskoro će neki od majmuna doći do merdevina i početi da se penje prema bananama.
Čim je jedan počeo da se penje uz merdevine, svih pet majmuna su automatski bili poprskani hladnom vodom. Nakon nekog vremena, pokušali su neki drugi majmuni, uz isti rezultat – svi majmuni su odmah bili poprskani hladnom vodom.
Uskoro, kada bi neki majmun pokušao da se popne na merdevine, drugi majmuni su ga na grub način uz batine sprečavali u tome.
U nastavku eksperimenta isključili su prskalice i u kavez umesto jednog od majmuna uveli novog. Novi majmun je video banane i pokušao se popeti preko merdevina do njih.
Na njegovo iznenađenje i užas, napali su ga svi drugi majmuni. Nakon još kojeg pokušaja i napada, znao je da će ga, pokuša li se popeti na merdevine, drugi majmuni napasti i prebiti.
Nakon toga, uklonili su još jednog od izvornih pet majmuna i zamenili ga novim. Pridošlica je krenuo prema merdevinama i bi brutalno napadnut.
Prethodni novajlija je entuzijastično učestvovao u kažnjavanju! Isto tako, zameniše i trećeg izvornog majmuna novim, zatim četvrtog, na kraju petog.
Svaki put kada je najnoviji majmun krenuo uz merdevine, napadnut je od strane drugih majmuna. Sada, većina majmuna koji tuku nemaju pojma zašto im nije dopušteno da se popnu merdevinama ili zašto učestvuju u udaranju najnovijeg majmuna.
Nakon što su zamenili sve izvorne majmune, i nijedan od preostalih majmuna nikada nije bio poprskan hladnom vodom – uprkos tome, nijedan majmun nikada se više nije približio merdevinama kako bi pokušao uzeti banane.
Zašto ne smeju?
Jer koliko oni znaju, oduvek je bio takav običaj i ovde se to tako radi…
(Dijaspora.news/Atma.hr/David Icke: “Efekt Stada”)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.