Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla objavljenim u njegovoj knizi “Molitve i molbe”, post je i danas neophodan jer se ovim podvigom uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika.
Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh Pavle, postoji i duhovni post koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.
Poorati zemlju a ne posejati znači telesni post bez duhovnog. A ne poorati zemlju pa posejati seme to je samo post duhovni, nepriprmenjen telesno, objasnio je patrijarh u svojim duhovnim poukama.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Post je stoga zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Kanonom pravoslavne crkve predviđena su četiri posta godišnje, a najduži je Veliki ili Časni post pred praznik Vaskrsenja Hristovog i traje sedam nedelja. Petrovski i Gospojinski post vernici poštuju pred Petrovdan i Veliku Gospojinu.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.