U našim krajevima, narod Svetog Atanasija smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Atanasa Atonskog, sveca koji se smatra osnivačem monaškog života na Svetoj Gori. Ovaj vizantijski monah se među prvima povukao na ovo poluostrvo i kasnije izgradio manastir Veliku Lavru.
Sveti Atanasije Svetogorski ili Atonski je živeo u 10. veku. Zamonašivši se više godina je proveo kao pustinjak. Upravo on je uveo kinovijski sistem na Svetu goru – ideju da monasi treba da žive u zajednici, umesto kao pustinjaci kao što je preovlađivalo do tada.
Još za života je stekao mnogo poklonika. Napisao je prvi topik, odnosno zakonik Svete Gore.
U našim krajevima, narod Svetog Atanasija smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja.
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude. Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.