Dok 25. decembra slave rimokatolici, protestanti, pravoslavni Grci, Albanci, Poljaci, Česi i Slovaci, proslava Božića obeležava se 7. januara u Srbiji, Rusiji, Jerusalimu, Gruziji i Siriji
Hrišćani širom sveta danas proslavljaju rođenje Hristovo – Božić, ali ima i onih koji ovaj praznik proslavljaju 7. januara.
Rođenje Hristovo predstavlja jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom svetu, a simbolizuje dolazak Sina Božijeg na zemlju. Dok 25. decembra slave rimokatolici, protestanti, pravoslavni Grci, Albanci, Poljaci, Česi i Slovaci, proslava Božića obeležava se 7. januara u Srbiji, Rusiji, Jerusalimu, Gruziji i Siriji.
Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon “duplih” proslava, a pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje.
Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije. Ta razlika nastala je 1582, kada je u vreme pape Grgura XIII izvršena kalendarska reforma. Danas, međutim, postoje čak četiri različite proslave Božića.
U SPC ne postoji dovoljno hrabrosti da dođe do reforme, jer se plaše eventualnog raskola vernika koji bi rekao “hoće da nas pokatoliče”. Međutim, oni koji tako misle u velikoj su zabludi.
Ako bi Srbi slavili Božić 25. decembra, samo bi prihvatili ono što je davno SPC predložila, a srpski naučnik Milutin Milanković osmislio.
Upravo njegov kalendar je najprecizniji, a proslava Božića pada 25. decembra. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.
dijaspora.news
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.