Dalibor ima 1000 ovaca i najbolje gazdinstvo u Beogradu: Ostaćete bez reči kada vidite ko je njegova najveća podrška (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pre 23 godine, u vreme “Oluje”, kao izbeglice smo došli iz Benkovca. Bilo nam je teško. U početku smo se bavili građevinom, a potom ugositeljstvom. Ovo je konačno nešto za dušu.

Gazdinstvo  Nikole Bogunovića (58) je ove godine proglašeno za najbolje u prestonici. Svakog dana na livadi pored vojnog aerodroma u Batajnici bezbrižno pase stado od hiljadu ovaca i jagnjadi u vlasništvu ovog vrednog domaćina.

Višegodišnje ulaganje i naporan rad su se isplatili, pa on danas u Starom dvoru dobija prestižnu Nagradu grada Beograda.

– Dolazile su komisije iz Ministarstva i gradske uprave. Drago mi je što je neko prepoznao rad moje porodice. Farmu održavam sa sinovima. Ovog trenutka dve štale su pune: imamo 960 ovaca i više od 500 jagnjadi – priča Nikola.

Slično gazdinstvo Bogunovići imaju i na obroncima Fruške gore, i štale na toj farmi žele da napune kozama.

– Pre 23 godine, u vreme “Oluje”, kao izbeglice smo došli iz Benkovca. Bilo nam je teško. U početku smo se bavili građevinom, a potom ugositeljstvom. Ovo je konačno nešto za dušu – priča Nikola, dok se žuljevitim rukama trlja po bradi.

Na Fruškoj gori 50 hektara pašnjaka

Glavni “operativac” na imanju je Nikolin sin Dalibor (36). On je i motivisao oca da pre četiri godine kupi gazdinstvo na Fruškoj gori i 50 hektara pašnjaka. Tako se potpuno okrenuo poljoprivredi, i nije žalio novca da kvalitet grla bude vrhunski.

– Obilazim poljoprivredne sajmove u Evropi. Prošle godine sam u Parizu kupio 17 ovnova i 28 ovaca sorte “il de frans”. U našim štalama nalaze se i dva šampionska ovna, i svaki od njih je plaćen 5.000 evra – priča Dalibor.

Za prehranu životinja potrebno je obezbediti 2.800 kilograma silaže i sena. Kako kažu Bogunovići, prodaju oko hiljadu jagnjadi godišnje. Jedan broj je namenjen pečenjarama, a određena količina se ostavlja za priplod.

Gazda Nikola kaže da životinje traže dosta pažnje, od kvalitetne ishrane i veterinarske nege, pa do toga da se svakog dana istrče po livadi.

– Teško je naći pastire. Niko neće ovaj posao iako je dobro plaćen. Jedno vreme, kada je stado bilo na Fruškoj gori, radnike sam svakodnevno dovozio iz Batajnice, jer niko iz okolnih sela nije hteo da radi posao čobana – priča naš domaćin.

NAJBOLJE GAZDINSTVO U PRESTONICI

Nagrada Grada Beograda je potvrda da rade dobar posao i još jedan je podsticaj za proširenje kapaciteta.

Neverovatan je prizor kako jedan pas kontroliše hiljadu grla na otvorenoj livadi. Nikolin crni ovčar to radi s takvom lakoćom da to bolje ne bi radilo deset ljudi.

– Veoma je brz, zna kako da potera ovce. I na Fruškoj gori, u šumi, zna kako da kontroliše svaku životinju – priča Nikola.

Deca se oduševe kad vide ovcu i kozu, a najviše vole magarca. Nikola i Dalibor Bogunović vole kada im neko dođe u posetu. Najdraži gosti su im mališani iz obližnjeg vrtića.

– Deca u gradu ne znaju kako izgledaju ovca i koza. Oduševe se kada vide jagnjad i jariće, a najviše vole da se igraju s magarcem – priča Dalibor.

Pogledajte priču o ovom vrednom domaćinu: