CRNOGORCI SU ZAPOČELI RAT U BOSNI, BIO JE TO SUKOB ALAHA PROTIV VLAHA: Isplivao ZABRANJENI intervju Slobodana Praljka (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Slobodan Praljak, ratni zločinac koji je osuđen u Hagu, posle čega se ubio ispijanjem otrova, u Hag je izručen početkom aprila 2004. godine.

Uz Espreso aplikaciju ni jedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!

Tri godine pre toga, dao je intervju novinaru Romanu Bolkoviću, u kojem je izneo svoje viđenje situacije u BiH.

U razgovoru koji je trajao više od 2 sata, on je opisao ulogu HVO-a i HV-a, sukobe s Armijom BiH i druge događaje u ratu.

Zanimljivo je da je deo ovog intervjua pre nekoliko dana uklonjen sa Youtubea.

Ovim povodom se oglasio i novinar Bolković:

“Očito je da je nekome Praljkova verzija smetala nepodnošljivo, do ućutkivanja. To je to smeće kome su puna usta demokratije, Drugog, sloboda, Voltera i onog sranja o odbrani prava na tuđu istinu itd itd. Gledam i danas hrvatsku javnost: četvrt veka jedni te isti profesionalni su humanisti, etalonski pravednici među narodima i narodnostima.
Ovde neće na dobro. Ne može”, napisao je Romano Bolković na svom Facebooku pre nekoliko dana, nakon što je deo razgovora nestao

.

Intervju
je rađen u vreme kad je bilo očigledno da će Praljak biti izručen Hagu.
Evo i glavnih teza koje je Praljak izneo u ovom razgovoru:

“Moja temeljna pretpostavka je da niti je Franjo Tuđman dijelio BiH, niti je Hrvatska vojska bila u BiH, niti je HVO napao Armiju BiH”.

“Druga osnovna teza, Hrvatska je učinila sve da pomogne održanju, konstituisanju BiH, da obuči i naoruža muslimane do one granice kad su oni koncem 1993. godine, u potpunoj nemogućnosti da se bilo gde odupru Srbima, napali hrvatski narod, odnosno hrvatsku vojsku u BiH”.

“Nikada se Izetbegović nije odrekao teze o temeljnom narodu, niti se odrekao teze o onome što je u Muslimanskoj deklaraciji napisano”.

Muslimani su krenuli na Hrvate zato što su stalno gubili od Srba

“Islamska deklaracija i temeljni narod s jedne strane, Srbi s druge strane i strahoviti napad na Hrvatsku pokazao je hrvatskom narodu jasno što se događa. Onda se pokazalo da su one teze o bratstvu i jedinstvu pale u vodu”. .

“Prvi spor koji se tamo događao je da je muslimansko vođstvo proglasilo 6. april za dan napada na BiH, što naprosto ne odgovara istini. Za hrvatski narod početak rata seže daleko pre, a to je napad crnogorskih rezervista, kad su sravnili selo Ravno koji se nalazi u BiH. Koji narod može mirno gledati kako se odvija rušenje jednog njihovog sela? Kako narod onda može beskrajno verovati rukovodstvu u Sarajevu da nema nikakvog rata, da nije počeo rat napadom na teritorijalni deo BiH samo zato što je to hrvatski deo, a ne muslimanski deo? Dakle, rat u BiH nije počeo u aprilu 1992. godine, nego je počeo napadom na selo Ravno koji se dogodio 1991. godine”.

“Institucije hrvatskog naroda koje su se tada stvarale u BiH potpuno su legalne”.

“Izetbegović nikada nije želeo da potpiše vojni sporazum između Bosne i Hrvatske, što je Tuđman predlagao. Ostaje stalno nejasno odbijanje tog sporazuma. To bi nam omogućilo da zakonski možemo poslati jedinice da odbrane BiH”.

“Kada protiv Srba nisu izborili nijednu iole važniju pobjedu, muslimani se okreću prema Hrvatima da nadoknade celu tu situaciju”.

“Motivi su bili da se negde mora postići vojna pobeda. Vi kad imate vojsku koja trpi poraze, ona jednog trenutka mora imati pobedu. Ali treba konstatovati da je to proizvelo takvo stanje. Jedan od glavnih sukoba između Hrvata i Bošnjaka leži u činjenici da je Armija BiH gubila rat protiv Srba. Armija BiH se pregrupira. Potpuno zanemaruje akcije prema Srbima”.

“Ovo su kasete propagande mudžahedina koji su dolazili u BiH. To je već 1993. godina. Mi znamo da oni dolaze, upozoravamo Hrvatsku da oni dolaze. Gore se već događaju zločini. Svi pokušaji da se to zaustavi padaju u vodu. Videli ste da je ovim mudžahedinima sve krivo, od Butros Butros-Galija do Franje Tuđmana”.

“To je kraj 1992. godine, početak 1993. U onom trenutku kad je muslimanski način bio ugrožen zverstvima Srba, došli su na ivicu opstanka, narod jednostavno tog trenutka ne vidi nikakvog izlaza osim izlaska u nacionalni, a u islamu je to verski osjećaj, zajednica svih muslimana. Moramo konstatovati kako je to bilo, ne možemo zatvoriti oči”.

Zločin u Ahmićima i trgovina sa Srbima, uloga britanske tajne službe

“HVO je u jednom trenutku napravio zločin u Ahmićima, to možemo sasvim sigurno konstatovati. Kad počne jedna spirala ratnih sukoba, nju je jako teško zaustaviti. Ja tvrdim da ta spirala nije počela od nas i u nijednom trenutku nije bila temeljena na vojnoj doktrini, bilo u podeli Bosne. Krivica je vrlo teška. Mi nismo smeli napraviti ništa što bi naštetilo Hrvatskoj. Da smo bilo šta napravili šta smo mogli, mi bismo bili izjednačeni s agresorom. Mi smo se sve vreme dovodili u pasivno stanje, čekajući kad će nas udariti”.

“Indicije su bile strahovito čvrste, kako mi se činilo, da neka obaveštajna služba želi produbiti sukob između Hrvata i muslimana da Srbe spasi one slike u svetu. Ostaje činjenica da je Bob Stjuart 12 sati bio tamo, da je imao kamere, da je odmah u svet otišla slika o tome. To ne negira činjenicu da je tamo ubijeno sto ljudi. Ali tamo je selo bilo branjeno. Postoji spirala zločina, isti dan je počinjen jedan veliki zločin. A pre toga su muslimani napravili ogroman broj zločina. Ta nesrazmera je velika. Oni su u Doljanima pobili ljude gde nijedne puške nije bilo. Ostaje činjenica da smo mi na sebe navukli krimen, a niko u Hrvatskoj ko o nama već godinama govori kao o zločincima nije hteo da dopusti da mi pred saborom kažemo na kraju krajeva kakva je ta istina bila. Indicije o sudelovanju britanske tajne službe u zločinu u Ahmićima bile su velike, ali to nije dokazano”.

FOTO: AP/ROBIN VAN LONKHUIJSEN

“Zločin u Ahmićima je počinila manja grupa ljudi, izvan kontrole. Sasvim je sigurno, ono što ja znam, da general Blaškić nije znao šta se tamo dogodilo. A posle toga u tom ratnom ludilu teško je bilo pohvatati sve konce i nekoga zatvoriti. Ali taj zločin nastao je nakon čitavog niza zločina, kad zapravo raste tenzija da se iz mira, iz fotelja to ne može objasniti. Ljudi ne shvataju kakav je to rat”.

“Mi smo mogli da pripojimo Herceg-Bosnu Hrvatskoj do kasne jeseni 1992. godine. Posle toga to više nismo mogli. A nije se moglo napraviti iz još nekoliko razloga, vrlo čvrstim produbljivanjima rata od nekih stranih sila koje su onda stajale na srpskoj strani, pre rata i sada. I zbog najvažnije stvari, a to je sudbina Hrvatske. Tuđman je vodio politiku da je Hrvatska temelj, a to smo mi osećali i bili smo spremni na tu žrtvu”.

“Sa Srbima je bila druga priča. Sa Srbima smo trgovali naftom isključivo zbog spašavanja izbeglica i ranjenika koji su nastradali u sukobima sa muslimanima. Kiseljak pre svega i oko Konjica. Da bismo izvukli hiljade ljudi, nakon što su poklani oni koji se nisu uspeli izvući, Srbima smo davali naftu da nam u bolnicama leče ranjenike iz Kiseljaka koji se nikako nisu mogli izvući, da preko njihove teritorije dostavimo municiju”.

Izetbegović je bio zapovednik mudžahedina, ovo je bio rat Alaha protiv katolika i pravoslavaca

“U BiH je došlo oko 3500 mudžahedina. Oni preuzimaju bitne vojne operacije. Ostaje činjenica da je to snaga koja nema veze s BiH kao s građanskom državom, državom triju naroda”.

“Izetbegović je bio zapovednik mudžahedina. On ničim nije negirao u intervju za Oslobođenje da je bio njihov zapovednik. Kod nas se o mudžahedinima, o tome što jesu, koliko ih je bilo, imaju li spavača, kod nas se o tome počelo govoriti tek nakon što su u Americi napravili ono što su napravili.

“Ja sam pokazao mudžahedine da se pitamo što je bilo s dvadeset i jednim Bugojancem koji su ovim ljudima, prema ono malo informacija što imamo, služili kao pokretne mete. Nikada Alija Izetbegović nije rekao o čemu se tu radi, gde su kosti i leševi onih da ih porodice mogu pokopati”.

“Hrvatska je u Oluji pokazala snagu dobrim delom jer je dobar deo rata protiv Srba na sebe preuzeo HVO. Onda HVO i HV kreću prema Kupresu, Livnu, čitava se strateška pozicija menja, Oluja, mi spašavamo Bihać, Amerikanci moraju spašavati Srbe zabranom ulaska u Banja Luku. Taj rat u Hrvatskoj je Hrvatska dobila potpuno, a mi smo dole odbranili sve ono što se u jednom tako lošem sastavu moglo obraniti. Može se reći da smo se kao strana s malobrojnom vojskom odbranila i stvorila pretpostavke da u toj zajedničkoj državi ima svoj ravnopravan položaj. Nažalost, to se nije dogodilo, mi smo izgubili posle rata”.

Na kraju emisije pušten je snimak iz BiH nastao 1995. Na njemu bošnjački vojnici pozdravljaju Alaha.

“Šta govore oni? Ono govore o Alahovom putu. Oni govore o BiH bošnjačkog naroda. Ne spominju se druga dva naroda. Najvažnija stvar, za koga se oni bore, za Alaha protiv Vlaha. Vlasi su pravoslavci i katolici. Dakle, to je verski rat. Koliko god se trudili da sakriju činjenicu da je to već krajem 1992. postajao verski oblik ratovanja. Oni koje se bave politikom morali bi to znati pre nego olako daju svoje sudove”.

(dijaspora.news//Index.hr)