Čovek sa druge strane straha: Goran vozi motor vezanih očiju, ušao u Ginisovu knjigu rekorda, a sada se sprema za TRKU SMRTI (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Planira da učestvuje u najopasnijoj trci na svetu…

Goran Hadžiiljoski Čajka ( 54 ), motordžija iz makedonskog grada Tetovo, koji je sa motorom i automobilom osvojio najviši vrh na Šar Planini, a devet puta vezanih očiju vozio motor od Tetova do Gostivara i prošle godine se upisao u Ginsovu knjigu rekorda, sada namerava da sa motorom učestvuje u najopasnijoj trci na svetu.

On će biti prvi čovek sa Balkana koji će se takmičiti u trci smrti na takozvanom „ostrvu muškaraca“ (Isle of Man) između Irske i Engleske. Trka će se održati u julu mescu ove godine, ali se tačan datum još ne zna, jer se on stalno pomera radi klimatskih i vremenskih uslova.

Koliko je ta trka opasna najbolje govori podatak da je u njoj do sada poginulo 242 motrodžija, a u jednoj etapi, za samo tri dana, živote je izgubilo čak sedmoro ljudi.

– Još na samom startu trke, onaj koji daje znak za početak, upozorava vas rečima: „Ovo će vam možda biti poslednja trka u životu“. Trka u kojoj ću ja učestvovati zove se nedelja hrabrih, ili nedelja ludih. Postoji sedam kategorija trke, a ova je najekstremnija i najopasnija jer se vozi prosečnom brzinom od 200, a maksimalnom 342 kilometra na sat. Trkaćemo se po gradskim ulicama gde ima preko 60 krivina, tako da mislim da će biti dobrog adrenalina – rekao nam je Goran Hadžiiljoski Čajka.

On je već počeo sa pripremama. Ako je do sada put od Tetova do Ohrida, gde ima četiri krivine, prešao 60-tak puta sa 245 kilometara na sat bez smanjivanja brzine, sada će tu istu deonicu nekoliko puta nedeljno prelaziti sa 270 do 310 kilometara na sat.

– Moram biti dobro pripremljen za trku smrti na „ostrvu muškaraca“. Nije u pitanju samo brzina ili strah. Ja sam čovek sa druge strane straha. Strah je odbramben mehanizam tela. Vi možda imate hrabro srce, ali vam mozak govori kada teba da „ukočite“. Zato moram da vežbam – kaže ovaj hrabri motordžija sa 37-godišnjim iskustvom.

Večiti avanturista, tragač za uzbuđenjima i neustrašivi ekstremni sportista, Čajka je prvo sa motorom uspeo da se popne na najviši vrh Šar Planine – Titov vrh ( 2.747 metara ), a potom je to isto uradio i sa automobilom. Pobeđivao je na brojnim auto-moto trkama širom nekadašnje Jugoslavije. Kada je nestala zajednička država, konkurenciju u Makedoniji više nije imao, pa je počeo da se bavi ekstremnim auto-moto sportovima. Od tada je postigao desetak podviga koje na Balkanu još niko nije uspeo da uradi.

Osim obaranja brzinskih rekorda, sa motorom je čak devet puta, i to vezanih očiju, vozio relaciju autoputa od Tetova do Gostivara dugu 17 kilometara i 900 metara, a to je prošle godine overio i pred Ginisovom komisijom. U Ginisovoj knjizi rekorda do sada nije zabeležen ni jedan slučaj u svetu da je neko vozio toliko puno kilometara vezanih očiju, sa brzinom od 25 do 30 kilometara na sat.

Čajka nam je opisao kako izgleda voziti motor, a da se ništa ne vidi.

– Vožnja vezanih očiju i vožnja zatvorenih očiju, žmureći, sasvim je različita. To su dve stvari koje daju različite informacije mozgu koje prima preko asfalta, volana, ruku i tela. Kada se vozi vezanih očiju mora se uskladiti brzina gasa na ručici motora. Ja kacigu stavljam na glavu, oči su mi otvorene, ali preko vizira je zalepljeno nekoliko slojeva crne neprovidne lepljive trake, a na kraju se sve prska crnim sprejom. Kada su vam oči u mraku, a ne žmurite, mozak dobija informacije kojima se lakše možete orijentisati nego kada žmurite, naravno uz predhodne dugotrajne vežbe. Sa prstom znam dokle smem da dam gas i kojom brzinom idem, a da bi znao gde se nalazim na autoputu brojim u sebi. Brojanjem tačno znam koliki deo puta sam prešao. Recimo, ako dođem do broja 450 znam da sam već u blizini sela Žerovljane. Ni održavanje pravca nije problem. Na putu postoji malo, jedva vidljivo udubljenje od vozila koja su njime godinama prolazila. Ja vozim po tom žljebu ili kanalu, a ako motor pokuša da izađe iz tog kanala ja to osetim na volanu i vraćam ga nazad u žljeb. Postoji još jedna caka, ali to čuvam kao moju tajnu – veli Goran Hadžiiljoski Čajka.

Osim trke smrti na „ostrvu muškaraca“, iz koje se nada da će izaći živ, Čajka ove godine namerava da sa trona skine Turčina koji je sa motorom jurio 400 kilometara na sat.

U leto prošle godine, Kenan Sofoglu je sa motociklom postigao rekord jureći 400 kilometara na sat preko mosta Osman Gazi dugačkog 1,5 kilometara. Tu deonicu Sofoglu je prešao je za 26 sekundi, a Goran Hadžiiljoski Čajka tvrdi da može brže i bolje od Turčin. Veli da će to i dokazati.

– Ja imam više života nego mačka. Hrabri ljudi su vlasnici svoje sudbine, ali bez iskustva, dugih i mukotrpnih treninga, velikog životnog iskustva i puno prakse nemate šanse da nešto više postignete. Običnog motordžiju brzina može samo da razdvoji od njegovog života – poručuje Čajka.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)