CG primorje ‘77: Top lista zamerki domaćih i stranih turista u Herceg-Novom, Budvi, Sutomoru

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Pogledajte listu zamerki turista pre 40 godina… Prilično zanimljivo

Ekipa “Zelenog megaherca”, emisije II programa Radio-Beograda i Radio-Zagreba, u avgustu 1977. godine boravila je na Crnogorskom primorju. Specijalno za RTV reviju novinar Mihajlo Ćurčić piše o onome što nije objavljeno u emisiji.

Hotel “Belvi” u Bečićima. Kucamo na vrata na kojima je pločica sa natpisom “Upravnik hotela”. Pojavi se sanjiva ženska glava.

– Koga tražite? – pita iznenađeno žena u šarenoj pidžami.

Iznenađeni smo sigurno više bili mi, ali ne zadugo. Jer, čujemo kasnije podatak da južni deo našeg Jadrana trpi do sada gotovo nezabeleženu navalu turista.

Hoteli su, po već nažalost ustaljenoj turističkoj praksi poslednjih godina, “prebukirani”, znači kreveti su prodavani po dva i više puta, za isti termin. Postavilo se pitanje kuda sa gostima. Da ih ne bi vratili kućama, za hiljade turista tražen je smeštaj od Budve pa sve do Trogira.

Iskorišćeni su svi slobodni kapaciteti. Personal hotela iseljen je iz svojih soba, rekvirirani su svi prostori, kancelarije, predvorja, čak i delovi restorana.

Koliko je situacija oko smeštaja ozbiljna neka posluži i podatak da će ovih prvih dana avgusta i prostrana zgrada “Montenegroturista”, najveće turističke asocijacije na ovom delu Jadrana, biti ustupljena turistima.

Generalna direkcija radiće pod vedrim nebom!

Ili, kako nam rekoše u Turističkom savezu Budve, na potezu Petrovac – Budva, čiji je kapacitet oko 34.000 kreveta, smestilo se ovih dana avgusta preko 55.000 gostiju.

Ipak, domaćini ne kriju svoje zadovoljstvo. Turista je za oko 15 odsto više nego lane u istom periodu pune sezone. I to uglavnom zahvaljujući domaćim gostima.

Ali, stranaca nema više nego ranije. Zašto?

Gospodin Stenli Simons industrijalac iz Birmingema i njegova supruga, obreli su se jednog februarskog popodneva u našem predstavništvu “Jugotoursa” u Londonu. Hteli su da letuju u Jugoslaviji.

Razgledali su oni tako mnoge šarene prospekte, prevrtali bedekere i ilustracije. Zaustavili su se na hotelu “Plaža” u Herceg-Novom. Ko zna šta ih je privuklo, peskovita plaža, lep enterijer hotela, egzotika Crne Gore.

Tek, odlučili su da letovanje provedu u ovom komfornom objektu visoke B kategorije.

To je ukratko početak priče. Nastavak je usledio polovinom jula.

Voda

 

Posle udobnog puta avionom, mister Simons sa suprugom, pun elana i optimizma ulazi u hol hotela “Plaže”. I ima šta da vidi. Iznad recepcije, krupnim kaligrafskim slovima, na više jezika ispisana objava:

Pažnja gostima, vode u hotelu ima od 7 – 9.00, od 12 – 13.00 i od 21 – 23.00 č.

Iznenađenje je potpuno. Dobro odgojenom engleskom turisti naviknutom na raskošnu turističku ponudu Kaprija i Kosta Brave, ovo upozorenje nikako ne ide u glavu. Ubeđuju ga da se tu sada više ništa ne može, da je u pitanju objektivna okolnost – turista je mnogo, a vode u Herceg-Novom malo.

– Ja sam pošteno platio određeni komfor, i tražim da mi se to omogući, ponavljao je uporno gost iz Birmingema, očito ne hajući za objektivne okolnosti –

Pravi šok u stvari došao je istog dana oko podne. Slavine su u sobi gospodina i gospođe Simons ostale i dalje suve.

Ponovo intervencija na recepciji.

– Sad bi baš trebalo da imate vode – iščuđava se čovek iz hotela, zagledajući na sat. – A, izvinite, na kom ste vi spratu … na drugom … e pa čujte onda me ne čudi, pritisak je jako slab, sumnjam da će voda uopšte do vas doći.

Engleski bračni par pokazao je, za ostrvljane, već poslovičnu hladnokrvnost. Ostao je do kraja letovanja u objektu koji im nije pružio ni minimum udobnosti. A dnevni pansion u hotelu “Plaža” stajao ih je ravio – 36 dolara.

Preskupo za suve slavine

Scenario za ovu priču sačinjen je na osnovu pisma koje su gospodin i gospođa Simons uputili Turističkom savezu Jugoslavije. Dopis je primljen 20. jula i zaveden pod brojem 03 2510/77

Račun

Mesto događaja je restoran “Fontana” u centru Budve, poslednja subota u julu, oko 21.00. Grupa gostiju, i kelner koji se predstavio kao Miki. Dekor je uobičajen, čeka se red na praznu stolicu. Omamljujući miris roštilja širi se na sve strane.

Gosti razgledaju tek prispeli račun pitajući se nije li 148 dinara malo preskupo za tri piva, jednu salatu, 10 ćevapčića i porciju ražnjića.

Kelner Miki odbija primedbu sa indignacijom da on nikad ne greši.

Na insistiranje gostiju, ipak, sabira još jednom. Gosti utvrđuju grešku od 18 dinara.

– Izvin'te, dogodi se svakom da pogreši … gužva je – kaže kelner Miki sad već mnogo blaže.

Nova ličnost – upravnik restorana Iva.

– Upravniče, zašto nemate jelovnike po stolovima. Kelneri ovde naplaćuju tako reći odoka, po svom ćefu – pitaju gosti upravnika Ivu.

Upravnik Iva: Izvolite, cenovnik je istaknut na obližnjem stubu. Koga zanimaju cene nek priđe da vidi.

– Osnovni red je da jelovnik bude na stolu – žale se gosti.

-E pa to je naš specijalitet! – odgovara upravnik Iva koji pokušava da bude duhovit.

Telefon

Snimio je Milorad Todorović.

Gosti odlaze iz restorana, zadovoljni što su ipak uspeli da večeraju.

Evo nas sada na recepciji hotela “Ineks Zlatna obala” u Sutomoru.

Podne je. Gosti su još na plaži, nema gužve. Za pultom sedokosi službenik u plavoj mornarskoj majici.

– Možemo li da pozovemo Beograd? – pitamo čoveka sa recepcije.

– Možete, ali samo u vremenu između 15 i 17.00 č. Takav je ovde propis – odgovara službenik.

– Ali, sad nema nikoga, dopustite nam da se javimo, hitno je, platićemo – insistiraju gosti.

– Rekao sam vam ne može. Uostalom, ne dam vezu i kvit – preseče grubo naš domaćin.

– Najbliži telefon imamo tek u Baru, 6 kilometara dalje.

– Nije 6 već samo četiri i po kilometra – drug u mornarskoj majici ironično uzvraća.

Razgovor je time očito bio okončan.

Sačinjena je već analiza primedbi gostiju u danima pune sezone.

– Vrlo smo zadovoljni što je ove godine kritike na račun cena, smeštaja, a naročito kvaliteta ishrane vrlo malo, rekao nam je u razgovoru, pomoćnik generalnog direktora “Montenegro turista” Miša Brailo.

Ipak, primedbi ima. Top lista zamerki izgleda ovako:

Malo je zabave, nema mogućnosti za sportsko-rekreativne aktivnosti.

Malo je terena za dečju zabavu.

Preglasna je muzika u lokalima, pa gosti nemaju miran san.

Siromašan je izbor izleta, naročito onih kraćih, jednodnevnih.

Malo se vodi računa o čistoći turističkih mesta.

Higijensko-sanitarni čvorovi u kampovima su prljavi, slabo se održavaju, naročito brojne kritike na ovom polju upućene su kampovima “Martinov rt” u Kotoru i “Neptun” u Ulcinju.

Otprilike sličan redosled primedbi upućuju i strani gosti. Njima naročito smetaju još dva problema, slabe telefonske veze sa svetom, i činjenica da na domaćim kioscima ne mogu da kupe stranu štampu.

Da citiramo i jedno mišljenje iz ankete.

– U Budvi se plaća jedna od najskupljih boravišnih taksi u zemlji – 7 dinara. U ovu cifru uračunata je i kupališna taksa u visini od 1 dinara. Kad je već tako zašto moramo da platimo ulaz na gradsku plažu “Mogren” 5 dinara. Zar ja kroz boravišnu taksu to već jednom nisam platio – pita arhitekta Miladin Konstantinović iz Beograda, koji je letovao u Budvi.

Dokle će? Dok i Miladin ne ode u Grčku ili Španiju …

(Dijaspora.news/yugopapir.com)