“CELE GODINE STIŽE NOVAC” Mladić se vratio na imanje svog pradede i razvio biznis od koga zaradi dve prosečne plate

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči cvetaju ruže već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis i danas pristojno živi gajeći ruže na komadu zemlje svog pradede.

– Iako već treća generacija porodice živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam da ću se vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar, proizvodio sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha – priča Slobodan, sada već uspešan ružar.

Ružarstvo, kojim se bavi Slobodan, isplati se u Srbiji bez obzira da li je reč o rezanom cveću ili sadnicama koje uglavnom završe u izvozu.

Slobodan snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.

– Ne mogu da proizvedem koliko mogu da prodam. Ovo je posao od kog svakog dana i cele godine stiže novac. Do prvih prihoda potreban je komad zemlje i ulaganje od oko 3.500 evra. Plastenik košta 2.000 evra, za sadnice je potrebno oko 1.000 evra i još 500 evra za sredstva za održavanje i prehranu. U prvoj godini se pokriju troškovi, a već u drugoj mogu se očekivati dve prosečne plate. Dalje sve zavisi od sposobnosti – priča mladi cvećar.

Dodaje da je u prvoj godini zasadio 1.300 sadnica ruža.

– Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti kako bih dogodine imao 6.300 – objašnjava Slobodan. On je podigao dva plastenika znajući da samo tako može dobiti vrhunski kvalitet.

– Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju negovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta – objašnjava on.

Slična zarada je i od sadnica ruža. Da bi se proizvodile sadnica ruža na 50 ari, potrebna je podloga za 25.000 sadnica, koja se u prvoj godini postavlja na 25 ari jer je reč o dvogodišnjem ciklusu proizvodnje, i ona košta 750 evra. Sistem za zalivanje za pola hektara, koji ostaje trajno, u proseku je oko 500 evra. U prvoj godini radi se kalemljenje koje je oko 600 evra. Za freziranje i okopavanje još oko 200 evra. Zarada se ostvaruje u jesen iduće godine.

Proizvodnja je oko 15.000-20.000 ruža za prodaju. Minimalna cena na veliko je 40 do 50 centi, što je oko 6.000 do 7.000 evra. Kada se oduzmu ulaganja, za dve godine ostaje između 4.000 i 5.000 evra.

Procenjuje se da Srbija godišnje proizvede oko osam miliona sadnica ruža. Gotovo petinu gaje meštani Lipolista kod Šapca. Sadnice ruže ovde se proizvode na oko 30 hektara, a uzgaja ih 15 domaćinstava.

U ružičnjaku Milana Topalovića cveta oko 200.000 pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju.

Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i u druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti.

– Ako je crvena i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele… Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput “barkarole”, “švarc madone” i slično. Kasnije, kada se pupoljak otvori, one su tamnokadifaste crvene – objašnjava proizvođač iz Lipolista.

Gajenje ruža ima samo jednu manu

Uzgajivači ruža u šali kažu da je jedina mana ovog posla što grehe ne mogu da iskupe poklanjajući suprugama ruže.

– Ta priča sa “101 ružom” kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda – priča kroz smeh Goran Mijailović, predsednik Udruženja “Ruže Lipolista” i jedan od proizvođača ruža.