Završio je tri fakulteta – Ekonomski na čuvenom Univerzitetu “Lomonosov” u Moskvi, Studije za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, a master na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Bio je oficir za vezu Sergeju Lavrovu, ministru spoljnih poslova Ruske Federacije, tokom ministarske sednice OEBS u Beogradu. Sada je savetnik u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Srbije. I uz sve ovo, u rodnom Laćarku, nastavlja tradiciju svojih dedova – proizvodi suvomesne sremske specijalitete po porodičnoj recepturi.
Sve ovo stalo je u dosadašnjih 28 godina Branislava Jovanovića!
Branislav kaže da ga nisu zanimale mnogobrojne mogućnosti da nastavi da živi i radi u Rusiji, isključivo iz patriotskih pobuda. Želja mu je oduvek da svojim znanjem, iskustvom, kontaktima doprinese svojoj zemlji, zapravo srpskom društvu. Zato je umesto angažmana u svetskim koroporacijama, danas izabrao da se vrati i ostane u Srbiji, a posao u Ministarstvu prihvati kao veliku čast.
– Ima još mnogo naših studenata širom sveta kojima je cilj da se vrate i služe svojoj zemlji. Procenjuje se da je oko 10.000 srpskih studenata širom sveta. Veliki broj bi se rado vratio i na neki način pomogao. To su znanja i to je snaga, za koju verujem da može da promeni i preporodi ovo društvo. Problem je što mnogi ne budu primećeni, pa u potrazi posla u svojoj domovini dobiju odgovor poput mene, da su prekvalifikovani.
Razočaran takvim početkom, po povratku iz Rusije, Branislav je, pre dve godine, sa roditeljima, majkom Anđelkom, ocem Dušanom i bratom Milenkom pokrenuo porodični biznis. Osnovao je svoj brend za proizvodnju sremskog kulena, šunke i kobasica, ali sa zaštićenim geografskim poreklom, i to – bez ijednog štetnog hemijskog sastojka.
A onda su uspesi počeli da se nižu. Njegov “sremski kulen” je među retkim proizvodima koji su uspeli da dobiju zaštitnu markicu sa oznakom geografskog porekla, a postao je prvi takav proizvod od mesa na teritoriji Republike Srbije.
– Kockice su se napokon sklopile – priznaje Branislav. – Jeste da je posla previše, da ponekad nema vremena ni za san, da nema govora o velikom novcu, ali radim ono što mi je važno i što volim. Trenutno, nemam slobodnog dana, jer sam neprestano između Beograda i Laćarka, državnog i privatnog posla.
Kao što se trudi na svom državnom poslu, tako je i u porodičnoj manufakturi.
– To je mala firma, a podela posla je takva da smo svi u “aj-ti” sektoru – “‘aj ti
ovo, ‘aj ti ono” – priča kroz smeh Branislav.
– Majka je inženjer tehnologije, otac je nadzorni organ, a brat, koji je završio fakultete ekonomije u Moskvi i Londonu, i ja, radimo sve što treba. Zasada, naši mesni “delikatesi” završavaju na poslužavnicima elitnih restorana i hotela, a zbog komplikovanih propisa, još ih ne izvozimo u Rusiju, gde bi svakako imali kupce. Ali, to nam je cilj za naredni period.
(dijaspora.news/kurir.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.