Za kuću u ulici Bogdan Karakostov u makedonskom gradu Velesu slobodno se može reći da je to kuća puna radosti, smeha i veselja. Iz nje vazdan dopire vesela dečija graja, a u njoj vlada harm0nija, ljubav i drugarstvo.
Vlasnik kuće je penzionisani radniki fabrike “Porcelanka”, Ismail Durmišovski (64) i njegova supruga Benas (60), udomiteljska porodica, koja je od 2004. godine do danas zbrinula i na put izvela 37 dece.
Danas se brinu o četvoro dece: Emanuelu (12), Stefanki, Đulbere (15) i Miradiji (12).
– Potičemo iz porodica u kojima je carovala ljubav, pogotovo prema deci. Nismo navikli sami da živimo. Mi imamo troje naše dece, oženjenog sina i dve udate ćerke. Imamo i unuke. Sin Irfan živi sa nama u istoj kući. I on je, poput nas, prihvatio da bude udomitelj. Pored svoja dva deteta, on se brine i o još troje dece koja su zbrinuta kod njega. Tako, u dvorištu imamo devetoro dece. Za nas su svi oni isti. O svima se podjednako brinemo, pružamo im istu ljubav i razumevanja – izjavio je za skopski portal sdk.mk, Ismail Durmišovski.
Najlmađi Emanuel svira klavir Foto: sdk.mk
Unazad 14 godina, kroz ovu udomiteljsku porodicu prošlo je 37 dece. Neki su se kod njih zadržali veoma kratko, drugi duže, ali svi su podjednako ostavili duboki trag u njihovim srcima. Durmišovski su se nesebično brinuli i o majkama sa decom – žrtvama porodičnog nasilja, koji su kod njih bili po mesec, dva.
– Puna kuća dece za nas znači veliko zadovoljstvo i radost. Oni su svi za nas isti. Ne odvajamo ih od naših unuka. Kuća je uvek puna ljubavi, radosti i smeha. Nikada nismo nervozni, nema svađa ni kavgi. U školi su odlični đaci zahvaljujući njihovim nastavnicima, profesorima i pedagozima, koji se ne štede da im pomognu, jer mi u kući ne možemo da im pomognemo u učenju – kaže Ismailova supruga Benas.
Domaćica priznaje da sa decom nema nikakvih problema ni oko jela. Svi jedu sve ono što se skuva, nema “ja ovo neću”, “ja ovo ne jedem”. Svi su lepo vaspitani, o higijeni u kući se svi brinu, bez izuzetka, a kada Ismail ide da pazari, deca idu sa njim da mu pomognu.
Njihova kuća je uvek puna dece Foto: veles.gov.mk
Najmlađi Emanuel svira klavir u muzičkoj školi. Iako kod kuće nema klavir, on pobeđuje na takmičenjima u Makdoniji, Srbiji, Bugarskoj.
– Učimo ih životu, da znaju šta ih čeka. Teško nam je i veoma bolno kada moraju da odu. Ali znamo da su iz duge porodice i da će nas jednoga dana napustiti. Neka od dece znaju svoje biološke roditelje. Dok su kod nas, nema podele po nacionalnoj osnovi. Jedna devojčica je Makedonika, troje dece su Romi, ali oni se međusobno vole i poštuju kao braća i sestre. Jedno bez drugog ne mogu. Nerazdvojni su. Uveče izlaze u čaršiju sa drugarima, ali u 22,30 časova moraju da su kući. Nikada nisu zakasnili – kaže Benas i dodaje da u kući govore Makedonski iako su Romi.
U kući ispunjenoj dečijim žagorom, red se uvek zna, a obaveze strogo poštuju. Nema podela ni svađa ni oko tv programa. Ako neko gleda neku tv seriju, film ili sport, i svi ostali gledaju. Svi su složni kao jedna ekipa.
Nagrade za humanost Foto: sdk.mk
– Deca su kod nas srećna. Znaju da zapevaju, da zaigraju. Grehota je da zapuštene dece ima na našim ulicama. Zato neka im pomognu, neka ih zbrinu, život će im se promeniti. Kažu – ja sa jednim ne mogu da izađem na kraj, a kamoli sa više njih. To nije tačno. Ako postoji ljubav prema deci, sve se može – kaže Ismail.
Jedna od prvih devojčica koju je zbrinula porodica Durmišovski sada je već udata žena. Ima troje dece i često svraća kod njih u goste, da ih vidi, da ih pita kako su, kako zdravlje.
– To je najveća radost i zahvalnost za naš trud što smo pomagali deci koju su ostavili roditelji – vele supružnici Durmišovski.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.