Boris radi u Sibiru na -50 stepeni, 10 sati svakog dana na bušotini: On Ruse obezbeđuje naftom, a oni ga za to odlično plaćaju (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Iako ga vuče nostalgija da se vrati u Srbiju, svestan je da se od nostalgije ne živi

Tek kada mora da se bori za nešto što voli – čovek postaje svestan koliko snage ima. A kada se bori za svoju buduću suprugu, ta snaga postaje nadljudska. Boris Lučić (33) je 2013. godine dao otkaz na mesto vozača na jednoj televiziji, i zaputio se u Sibir, sa diplomom arhitekte u ruci. Otišao je na -50 stepeni, na samu granicu sa Severnim polom da radi na naftnim rafinerijama, u stanicama za skladištenje nafte. U predeo u kom ima 30% manje kiseonika nego što je normalno.

– Imao sam 29 godina tad i pored sebe devojku za koju sam znao da će mi biti žena. Zagledao sam se u budućnost i shvatio da nas dvoje, osim velike ljubavi, nemamo mnogo. Radio sam za 30.000 dinara i nisam više mogao da razmišljam o tome da mogu da platim samo jedno piće – priseća se Boris.

I pre toga odlazio je u inostranstvo da zaradi. Prvo u Soči 2008. godine, pa 2011. u Sibir. Put ga je 2012. naveo i u Ameriku gde je radio kao vozač kamiona, ali ga nije oduševila i vratio se u Srbiju. Tada ga je u odluci da osigura budućnost pobedila nostalgija za svojom zemljom.

Međutim, ubrzo je shvatio da se od nostalgije ne živi.

– Kada sam upoznao Nataliju, buduću suprugu, shvatio sam da više nije samo o meni reč. Imali smo planove: kupovina stana, venčanje, želeli smo da putujemo, ali sa našim malim platama ništa od toga nije bilo moguće – iskren je.

Zato u Sibir definitivno odlazi 2013. godine. Od tada pa do danas promenio je dosta gradilišta, od istočnog do severnog Sibira.

– Sada sam na samoj granici sa Severnim polom gde je temperatura -50 i gde ima 30% manje kiseonika nego što je potrebno. Da li je lako? Čovek mora biti psihički jak da bi ovo izdržao. Hladnoća je takva da ne može da se opiše dok se ne oseti – objašnjava Boris.

– Zato nosim specijalno odelo, fantomku preko glave i specijalne čizmama. Najgore je kad duva vetar. Tada je osećaj kao da ti se noževi zabijaju u telo. Radi se svaki dan po minimum 10 sati. Na slobodnu nedelju ovde brzo zaboravite – priča nam.

Na kraju meseca, kada dobije platu, sva ta žrtva se isplati. Za jedan mesec zaradi 7 prosečnih srpskih plata. Novac nema gde da potroši, pa je to čista zarada.

Ali nije zima jedini problem. Kada je počela kriza u Ukrajini, bilo je jako teško. Plata mu je pala toliko da žrtva koju je podnosi više nije bila opravdana. Ostao je u Sibiru, ipak, jer je verovao da će sve biti kao pre.

I dočekao je bolje dane.

U međuvremenu se oženio. Natalija i on su priredili prelepo venčanje na Sejšelima. A od ušteđenih para uspeli su da kupe i stan. Svaki put kada ima odmor, otputuju negde.

 

 

– Iako su mnogi sumnjali, uspeli smo da održimo vezu na daljinu, zato što imamo iste ciljeve. Da, kupili smo stan, ali želimo da kupimo veći jer su deca naš sledeći cilj – kaže nam Borisova supruga Natalija.

Bračni par Lučić konačno će od oktobra biti zajedno. Posle veze i braka na daljinu, Natalija će se pridružiti Borisu u Sibiru.

– Na kraju ćemo se sigurno vratiti u Srbiju i pokrenuti neki posao ovde. Zbog toga se i žrtvujemo – kaže nam Boris iz Sibira.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)