BOLNA ISPOVEST OCA MLADIĆA STRADALOG U NEMAČKOJ: Zamislite kad vam telefonom kažu da više nema vašeg deteta…

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Nebojša Stanojković iz Padinske skele, čiji je sin jedna od žrtava saobraćajne nesreće koja se dogodila u predgrađu Rotenburga u očaju. Bili su nerazdvojni, pravili planove za budućnost, pričali i o deci.

Više ne mogu da ni da plačem, suze su presahnule. Srce je prazno, a tuga velika, golema, koja dok sam živ neće nestati. Izgubio sam sina, dete kakvo svaki roditelj samo može da poželi. Šta je Miloš uradio i kakav je trag ostavio iza sebe sa samo 20 godina, dovoljno govori to što je stotine ljudi, pre svega mladih, došlo u našu kuću da nam izjavi saučešće i ponudi pomoć.

Ovako za “Novosti” govori Nebojša Stanojković iz Padinske skele, čiji je sin Miloš poginuo u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju, u predgrađu nemačkog grada Rotenburga. Tada su stradali i Miloševa devojka Anđela Mančić (19) i njen ujak Zoran Disić (41). Lekari se bore za život njenog brata Darka (14), dok je otac Mile (46) povređen, ali je stabilno.

Milošev otac sedi za stolom u dvorištu ispred kuće zavijene u crno. Pali cigaretu za cigaretom. Priča tiho.

– Svi smo u šoku otkad nam je Anđelina majka javila strašnu vest – kaže Stanojković.

– Zamislite kad vam telefonom kažu da više nema vašeg deteta. Strašno. Pored Miloša, imam i sina Mihajla, koji ima osamnaest godina. Obojicu ih obožavam, ali kad čovek izgubi dete, nema gore stvari. Bolje da ne živi više. A ja moram da izguram predstojeće teške dane zbog Mihajla, majke, sestre, Miloševih drugova iz škole, fudbalskog kluba PKB, gde je bio kapiten.

Saznajemo da se Nebojša razveo od Jelene, Miloševe i Mihajlove majke, ali ostali su u dobrim odnosima:

– Deca su želela da budu kod mene posle razvoda, ali su se redovno viđala sa majkom, naravno. I ona je očajna. Ne može da veruje da više nema našeg Miloša.

Pored oca, o Milošu i Mihajlu je brinula i baka Marija. Ipak, veoma im je privržena Nebojšina sestra Marijana, koja je među prvima tužnu vest objavila na svom fejsbuk-profilu i oprostila se od mladog para.

– Bratova deca su i moja, jer svoje nemam – kaže kroz suze Marijana Stanojković Nedeljković.

– Ne mogu vam objasniti kako mi je. Umesto da mu igram na svadbi, ispraćam ga zauvek… Sad ga više neće tetka čuvati. Na njega sad paze anđeli.

Milošev otac kaže da je Miloš bio za primer – dobar sin i unuk, đak, sportista, drug, obožavan gde god bi se pojavio.

– Završio je medicinsku školu, akušerski smer. Volontirao je u bolnici i 31. jula, pre nego što je odlučio da krene kod Anđele u Nemačku, dobio je papir da je odbranio državni ispit. Tada mu je i rečeno da treba da počne da radi za stalno u “Narodnom frontu”. Ma, bio je presrećan – kaže otac.

Tako se i odlučio da krene ranije u posetu devojci koja je već bila u Nemačkoj:

– Trebalo je da Miloš kod Anđele ide 7. avgusta i da budu kod nje do 23. Onda bi se vratili u Srbiju, jer je on trebalo da počne da radi, a i Anđela bi se zaposlila sa završenom školom za kompjutere. Razmišljali su da, posle godinu i po dana koliko su u vezi, započnu zajednički život. Deca su pravila planove, bila srećna, nevina.

 

 

Kako pričaju Miloševi bližnji, što potvrđuje i njegov najbolji drug Marko Jovanović, ljubav između njega i Anđele bila je “nebeska”. Otac briše suze i priča:

– Mnogo su se voleli. Ma nisu mogli ni sat jedno bez drugog. Ako se ne vide uživo, oni se gledaju preko “Skajpa”. I tako svakog dana. Hteli su posao i zajednički život ovde ili kasnije u Nemačkoj, razmišljali o deci, pravili planove. Kad god biste pitali nekoga gde je Miloš ili Anđela, čuli biste: “Pa, zajedno su!”. Evo, zajedno odoše i u smrt. I, zajedno će na groblju Zbeg naši Romeo i Julija biti i sahranjeni, u istu raku, sa rukom u ruci…

Kako saznajemo, nadležni iz pogrebnog zavoda u Leskovcu u sredu su krenuli put Nemačke. Tamo ih čeka Anđelina majka Ivana. Nakon što preuzmu tela, vraćaju se za Srbiju, gde će biti sahranjeni početkom naredne nedelje.

I u kući nastradale Anđele Mančić, u Besnom Foku – tuga. Baka Slavica Disić, kod koje je Anđela boravila tokom srednjoškolskog školovanja, na lekovima je.

U dvorištu kuće zatičemo familiju. Svi u crnini. Pognute glave, ne kriju suze, nemi od bola.

– Šta da vam kažemo? Strašno je ovo što nas je snašlo. Svi smo i dalje u šoku i neverici.

Podsetimo, nesreća se dogodila nadomak Rotenburga u nemačkoj oblasti Bavarija. Kako su preneli nemački mediji, “ford” kojim je upravljao Mile Mačić udario je u znak “stop”, a potom se odbio i zakucao u automobil “golf”, i odbacio ga na “pežo”.

 

 

DARKO OPERISAN, NADAJU SE NAJBOLjEM

INAČE, nemački lekari i dalje se bore za život teško povređenog dečaka Darka Mančića (14), brata nastradale Anđele, koji zasad, kako saznajemo, reaguje samo na glas majke. U sredu je u telefonskom razgovoru sa Miloševim ocem, kojem su prisustvovali i reporteri “Novosti”, Anđelina majka Ivana rekla da čeka radnike pogrebnog preduzeća iz Srbije. Oni treba da dođu i prevezu tela poginulih. Istovremeno, kako kaže, ne izbija iz bolnice, gde joj je sin. Na pitanje kako je dete, Ivana je kroz suze rekla:

– Nadam se najboljem – kaže majka. – Darko je operisan, kažu da je intervencija dobro prošla. Ne znam šta će i kako dalje biti. Bojim se za njega. Anđelu sam izgubila, brata takođe. Nadam se da će Bog pomoći i da će lekari sve od sebe dati da mi Darko preživi. Ne bih podnela da izgubim i njega.

 

 

Dijaspora.news/(Espreso.rs/VečernjeNovosti)