BOJANA JE PRE TRI GODINE OTIŠLA NA ŽURKU, A PROBUDILA SE U BOLNICI BEZ NOGE: U tragedija je stradala ni kriva, ni dužna zbog MONSTRUMA, a danas njena snaga inspiriše druge

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

“Danas se desila velika tragedija, ali iz te tragedije se rodila jača i bolja Bojana. Na današnji dan sam se ponovo rodila i data mi je druga šansa. Već je prošlo tri godine i proći će još puno. Iako nisam uvek sigurna u sebe i imam nekad loše dane, neću nikada odustati. Danas je moj drugi rođendan”, poručila je juče Bojana Ćorilić (24), devojka kojoj je amputirana noga, nakon što je kao slučajna prolaznica upucana tokom masakra u Žitištu, 2. jula 2016. godine.

Bojana je rođena i živi u Novom Sadu, gde trenutno završava četvrtu godinu Falkutetu tehničkih nauka, smer Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije.

– Svakodnevno treniram i idem na terapije za celo telo i ruku u rehabilitacionom centru u kome rade mladi, obrazovani ljudi, koji sa ljubavlju rade svoj posao i to se vidi. Takođe, svakodnevno se družim, izlazim, putujem, jednostavno živim život punim plućima.

“Bojana snagatorka”, tako glasi njen nadimak na Instagramu, a dovoljno je pogledati njene fotografije na ovoj društvenoj mreži i videti da se ona ovim simpatičnim nadimkom uopšte ne šali: uz slike sa putovanja, druženja, ponekog pozeraja, većina ih je iz teretane.

To možda deluje naizgled neobično, imajući u vidu da Bojana nema jednu nogu, ali zapravo je veoma važno za njen oporavak, koji suštinski i dalje traje.

– Sada sam dobro, vežbam svaki dan – uz osmeh poručuje Bojana.

– Kako mi je takođe bila povređena i desna ruka, i dan danas je vežbam da povratim funkciju šake.

Podsetimo, tog, za mnoge kobnog, drugog jula 2016. godine, u 1.40 noću, Siniša Zlatić (40) video je svoju bivšu suprugu Dijanu (30), kako sedi u kafiću “Makijato” u mestu Žitište, i zaslepljen ljubomorom, zapucao je iz “kalašnjikova”. Ubio je Dijanu, Vladimira Mijatovića (40) i Stevana Jojića (40) iz Žitišta, Vladimira Kosovića (34) iz Ravnog Topolovca i Jovanu Popović (20) iz Banatskog Karađorđeva, dok je čak 22 osobe ranio.

A evo kako se Bojana, jedna od ranjenih, osvrće na ono što joj se dogodilo tog dana, i ono što je usledilo.

– Jednostavno, život se desio. Pre tri godine, otišla sam na žurku i sutradan se probudila u bolnici. Bila sam u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. U pucnjavi koja se desila 2. jula, bila sam jedna od slučajnih prolaznika. Kako bi mi spasili život, morali su da mi amputiraju nogu. Bilo je noga ili život. Davali su mi male šanse da ću preživeti. Ali oni nisu znali sa kim imaju posla. Nisam bila spremna da se oprostim. Nije bio kraj mog vremena. Borila sam se svom snagom i postala čudo.

Ipak, objašnjava ona, izgubiti deo tela je šok, kako za organizam, tako i za um i psihu. Ceo život si navikao na nešto, a sada toga nema.

– Čovek tada prolazi kroz nekoliko faza koje su neophodne kako bi se

“probudio” i shvatio da je to samo deo njegovog tela, a ne njegovog duha. Kad se sve to desilo, neću da lažem, bilo mi je teško i razne emocije su se smenjivale. Ali jednog dana, jednostavno sam se probudila i nešto je kliknulo. Shvatila sam da sve zavisi od mene i mog stava. Niko neće živeti život umesto mene. Zato se svaki dan borim za bolje sutra i idem svakodnevno u nove bitke. Stvaram nove izazove jer znam da ja to mogu – kaže hrabra Bojana.

Imala je, kaže, sreću, da ima veliki krug ljudi koji su joj podrška. Kad se sve to desilo, dobila je mnogo poruka i videa-snimaka podrške, a stižu i dan danas.

– Te sve poruke su glavni razlog zašto guram dalje i borim se. Bez svih tih ljudi, bez moje porodice, ne bih bila sada ovde. Oni su moja snaga.

Ipak, primećujemo, za ovakav uporan i snažan stav, “zadužen” je i njen jak karakter.

https://www.facebook.com/bojanacorlilc/posts/10217302920957683

– Otkad znam za sebe, uvek sam volela izazove. I dan danas uvek pokušavam da ostvarim sve što i naumim. Iako je sada malo drugačije, uvek nađem način. Imam tu sreću da imam protezu sa kojom mogu da savladam arhitektonske barijere koje se nalaze svuda. Ali, neki ljudi nisu te sreće. Objekti u našoj svakodnevnici nisu pogodni za ljude sa invaliditetom i to bi trebalo da se promeni – apeluje ona.

Iskoristila je priliku da se zahvali onima koji su joj omogućili da dođe do kvalitetne proteze, jer su joj time omogućili i kvalitetan život.

– Jako je teško nabaviti dobru protezu jer su one veoma skupe. Moja porodica i prijatelji organizovali su razna dešavanja kako bi se skupile pare za moju protezu, mnogi ljudi su donirali i svima ću biti večno zahvalna – zaključuje Bojana Ćorilić.

Da je Bojana od traumatičnog iskustva uspela da napravi životnu pouku, vidi se čak i na društvenim mrežama. Uz fotografije koje objavljuje, često se mogu naći i ovakve mudrosti:

“Kad god ti je teško i misliš da nema izlaza, znaj da nisi sam. Mnogi ljudi su prošli kroz to što ti prolaziš i nastavili su da žive. Vreme. Vreme leči rane. Ispravka: ne leči, već ti olakšava da živiš sa njima. Sve ima svoje vreme.”

“Kada ne nosim protezu, osećam se kao da sam u bikiniju, ili gola. Teško je da te ljudi vide takvog jer ne znaš kako će reagovati. Svi imamo svoje nesigurnosti, al moramo da ih prigrlimo i prihvatimo. Budi ono što jesi, prigrli sebe, a onda će te i drugi prihvatiti.”

 

Dijaspora.news/(Kurir.rs/Blic, M.Milojković)