Bivši osuđenici iz Kragujevca u očaju razmišljali da stave fantomku na glavu. A onda su pokrenuli svoj biznis (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Dušan Mirić, bivši osuđenik i predsednik udruženja, objašnjava da nakon služenja zatvorske kazne oni gotovo da nemaju nikakvu šansu da se zaposle.

Grupa bivših osuđenika iz Kragujevca uskoro će zajedno otvoriti pekaru, kako bi sebi obezbedili radno mesto, iskoračili iz kriminala i tako prekinuli začarani krug povratka u zatvor.

Oni su najpre osnovali udruženje “Posle kiše” i brzo okupili 700 članova, a koliko su ozbiljni svedoči činjenica da im pomažu pravnici, studenti, psihijatri, ombudsman i opština koja im je dala prostorije. Svrha udruženja je savetodavna pomoć onima koji izađu iz zatvora, ali i konkretna pomoć- posao i redovna plata.

Dušan Mirić, bivši osuđenik, predsednik udruženja, objašnjava da nakon služenja zatvorske kazne oni gotovo da nemaju nikakvu šansu da se zaposle.

Na svakom koraku – rampa

– Razumem da nas neće zaposliti u banci ili trgovini, ali zašto je potrebna potvrda da nismo osuđivani da bi pravili nameštaj ili hleb. Ja ne mogu da zaradim za alimentaciju detetu, da ga kao otac izdržavam. Niko neće da me zaposli, a sud mi preti zatvorom ako ne plaćam. Poznajem čoveka koji je otac troje dece, bio u zatvoru pre 15 godina zbog mladalačke tuče, a i sada teško nalazi poslove. U očaju mi nedavno reče – Dule, ja ću da “stavim kapu”. Mislio je na fantomku. Udruženje mu je pomoglo uz pomoć Centra za socijalni rad, dobio je malu pomoć, ali dovoljnu da njega zadržimo van kriminala, a društvo zaštitimo. Moj poznanik je uz novčanu pomoć porodice hteo da počne taksiranje, ali rečeno mu je da može da bude vlasnik taksi službe, ne i da vozi pošto je robijao više od dve godine. Na svakom koraku nas čeka rampa – objašnjava Mirić razloge udruživanja bivših osuđenika.

Jedan od njih je i Stefan Davidović (34). U startu kaže: “Sam sam kriv za sve”.

– Ali, kriv sam za prošlost, nisam za budućnost. Mi tražimo samo šansu, ali kako da vas ubedimo da smo se promenili ako nam ne date šansu za to – mesec, dva, tri. Tražimo šansu da probamo pošteno – pojašnjava Stefan.

Praviće vanilice

Tu šansu udruženju je dala majka bišeg osuđenika, vlasnica pekare u centru grada. Videvši da je u pitanju ozbiljna ideja koja ima podršku instutucija, ova žena je pekaru u kojoj više ne radi ustupila udruženju na korišćenje, da bi njen sin i ostali koji žele da krenu pošteno imali šansu. Svetlana Živković, vlasnica pekare, kaže da je ugovor potpisan, a da će ona svoje višedecenijsko znanje preneti svima koji žele da uče.

– Dušan predsednik udruženja je pekar, on i ja ćemo obučavati zainteresovane. Imaju prostor, mašine, samo da rade. Proizvodiće trajna peciva, vanilice, kokos kiflice, kolače sa kikirikijem. Vrlo su ozbiljno nastupili, već su našli u kojim će radnjama prodavati. Ja sam majka osuđenika, znam koliko im je teško i zbog toga sam radije pristala njima da dam lokal i opremu nego da to izdam. Verujem u njih – kaže Svetlana.

Dušan Mirić kaže da će kroz par nedelja moći da startuju i na tržište izbace prve kolače. Ono što ih koči je početni kapital za brašno, šećer, džem, krem.

– U startu nam treba oko 3.000 evra i sada praktično vučemo za rukav privrednike i neke organizacije da nam pomognu, samo da počnemo. Već smo dobili tonu brašna, pomoć od Vlade Trifunovića i organizacije “Humano srce Šapca”, koja se sama ponudila da pomogne. Obratili smo se mnogima, svakoga dana nekoga zovemo, nama od toga budućnost zavisi. Ova će pekara hraniti četiri porodice – objašnjava Mirić.

Kaže da kod pekare ne staju, da već pregovaraju o podizanju plastenika, za šta imaju i donatore i kupca povrća. Plastenik bi im doneo još dva radna mesta. Bivši osuđenik koji radi u Minhenu već 17 godina doniraće udruženju kombi kojim će raditi selidbe i zaposliti još nekoga.

Od 10, njih šest ponovi delo

– Udruženje su osnovali mahom povratnici u izvršenju krivičnih dela kojima je dosta zatvora. Cilj nam je da oni koji ne znaju kome se obratiti posle robijanja mogu da se obrate nama kojima veruju, a mi ćemo instutucijama. Nakon zatvora neki se propiju, psihički popuste ili počnu da maltretiraju porodicu, cilj nam je da ih uputimo psihijatru ili Centru za socijalni rad pre nego što nanesu štetu nekome i opet završe u zatvoru. Da beskućnicima damo krevet na nekoliko nedelja pre nego što “stave kapu”. Sa jedne strane pomažemo bivšim osuđenicima, a sa druge državi u kojoj od 10 osuđenika njih šest ponovi delo po izlasku iz zatvora- pojašnjava Dušan Mirić.

(dijaspora.news/telegraf.rs)