Odeljenje 4e Vazduhoplovne opšte srednje škole “Maršal Tito” u Mostaru imalo je stopostotnu prolaznost.
O poginulom pilotu Vojske Srbije Robertu Kacoliju iz Kovina pisale su već novine. Zapravo, o celoj generaciji odeljenja 4e Vazduhoplovne opšte srednje škole “Maršal Tito” u Mostaru, o njihovoj stopostotnoj prolaznosti i rezultatima koji se retko beleže u dnevnicima. Robertu Kalociju je tada razredni starešina bio Zoran Primorac, profesor fizike koji je imao 16 razloga da bude ponosan. Toliko je mladića bilo u odeljenju.
A Kalocija od danas nema. Popeo se moćnim krilima u plave visine…
Nebrojeni sati učenja i druženja su tada bili za njima. A odeljenje, prava Jugoslavija u malom, kako je tada i svugde bilo. Od Đevđelije pa do Triglava, sve nacije su bile zastupljene a, sudeći bar po slikama, takvo druženje se ne zaboravlja.
Lendava u Sloveniji, Oroslavje u Zagorju, Ribnica u Sloveniji, samo su neka od mesta odakle su bili drugari.
Draženko Gotić bio je cimer Roberta Kalocija. I posle svih godina i svega što se dešavalo na ovim prostorima ostali su u kontaktu i uvek isticali da su završili školu u Mostaru.
– Obišao sam celi svet i posetio mnoge ustanove i škole, ali ovakvu školu – po organizaciji, izgledu, opremljenosti, sastavu učenika i lepoti – nisam video – rekao je svojevremeno Josip Broz, kada je bio gost budućih pilota u Mostaru.
Piloti – lovci obučavali su se u Puli na “MiG-21” avionima, a piloti lovci—bombaderi na “supergalebu” i to u dva školska centra – u Puli i tadašnjem Titogradu.
Po završetku Vazduhoplovne vojne akademije svi piloti su bili osposobljeni za čuvare jugoslovenskog neba i uključivali su se u plavi ešelon.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.