Fina, vijugava pisana slova nezaobilazna su na svim pozivnicama srpske kraljevske porodice, pa je tako bilo i na venčanju princa Filipa i princeze Katarine.
Elegantnim uvežbanim pokretima više od deceniju za Karađorđeviće ispisuje ih kaligraf Ana Batovanja (38) iz Beograda. Prvo kraljevsko venčanje u Srbiji posle skoro 100 godina proteklo je uprtih očiju javnosti u svaki detalj. Ručno pisani komadići istorije i obraćanje plemstvu i najvišim državnicima sveta nastali su u velikoj vremenskoj stisci.
Nije bilo govora o uobičajenoj probi ispisivanjem na papir. Crno mastilo iz naliv-pera dve “majstorice lepog pisanja” direktno je klizilo po sjajnoj sedefastobeloj pozadini, a opet, svaka tačka trebalo je da bude na mestu, pazeći da ne bude previše kitnjasto i da bude svedeno, kako su sa dvora tražili.
– Ja se ne bavim kaligrafijom, ali sam oduvek imala lep rukopis, pa sam pomogla jer nije bilo mnogo vremena. Za ta tri dana mojih pozivnica je bilo 1.060 – priča Vesna.
Ana, inače nesuđen istoričar umetnosti, duže se bavi kaligrafijom i slučajno se obrela među ljudima koji se bave tom umetnošću.
– Na preporuku koleginice s fakulteta Tijane Borić, koja je radila kao kustos Umetničke zbirke Dvorskog kompleksa, došla sam kao ispomoć za pisanje pozivnica. Imala sam sreće da me zapamte, te kada je sledeći put iskrsla potreba za kaligrafom, pozvali su me, pa povremeno sarađujemo, na moje veliko zadovoljstvo. U početku pisala sam pozivnice za njihovu slavu, kartice za sedenje prilikom prijema, a interesantno je da se prilikom organizacije pazi da naizmenično sede muško i žensko i da jedna osoba bude dominantna za stolom – prepričava Ana, a otkriva nam malu tajnu da dosad nije bilo dreskoda, a za venčanje Filipa i Katarine je on bio istaknut.
Stari zanat koji joj je dodatni posao nasleđe je koje će, po svemu sudeći, ostati u porodici.
– Bila sam dirnuta kada se moja sestričina Đurđa na času lepog pisanja u školi pohvalila da ima tetku koja tako lepo piše i to za Dvor, pa me je posle molila i da nju naučim. Moj deda je bio ćata u Zemunu, pa sam sačuvala taj štos starih pera. Ja sam počela u gimnaziji, pa sam na poklon dobila i ova pera s raznim tuševima, a sad su dvadesetak godina stara – pokazuje Ana.
dijaspora.news/blic
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.