Banjalučki trkači “osvojili” Njujork: Brojni usponi troše snagu i lome volju, ali naša je bila postojana!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Organizacijski tim “Banjalučkog maratona” učestvovao je na jednom od najvećih maratona na svijetu, maratonu u Njojorku koji je održan 5. novembra. Oni su predstavili banjalučku trku i imali priliku da vide način organizacije ovako velikog događaja.

Na trci su učestvovali Stevan Dimitrijević, Vladimir Selec, Goran Ćorić i Milan Milinčić i svi su uspješno završili trku od 42 kilometra.

Stevan Dimitrijević kaže da je njujorški maraton najveća maratonska trka na svijetu, a da je za ekipu iz Banjaluke sve prošlo po planu.

“Svako od nas je trčao u skladu sa svojim očekivanjima, negde smo ih čak i premašili. Staza je izuzetno teška, sa brojnim usponima, koji troše snagu i lome volju, ali naša je bila postojana. Atmosfera na trci je bila izuzetna, postoje podaci da je preko milion ljudi bilo na ulicama da podržava trkače. Imali smo utisak kao da smo na stadionu na ‘večitom derbiju’ – takva je bila podrška i navijanje. Nešto što se pamti ceo život”, kaže za BUKU Dimitrijević.

Stevan nam kaže da su emocije nakon trke još uvijek jake, a utisci snažni.

“Njujork je svoje lice najveće svetske metropole – prestonice maratonskog trčanja pokazao kroz navijače i kroz celu organizaciju ovog događaja koja je bila besprekorna. Ono što posebno ističe ovu trku je okolnost da na njoj nastupaju najbrži trkači, trkačka elita sveta, a da je trka istovremeno otvorena za sve rekreativce skoro bez vremenskog ograničenja. Tako je direktor Njujorškog maratona lično dočekivao trkače koji su, svako iz nekog razloga (godine, određene fizičke prepreke, posebne potrebe) na cilj dolazili i posle 10-ak sati trčanja. To ovu trku čini velikom jer šalje poruku podrške i zajedništva svima koji se odvaže da se potrude da pobede sebe i savladaju ovu simboličnu dužinu koja predstavlja znak velikog podviga u svakom smislu”, rekao je Stevan Dimitrijević.

PREDSTAVLJANJE BANJALUČKE TRKE

Stevan objašnjava da su kroz „Race Directors“ program – program posvećen organizatorima trka iz drugih država i sa drugih mjesta njih četvorica praktično bili zvanično pozvani da učestvuju na trci i imali su na neki način status „VIP“ trkača.

“To znači da smo mogli da učestvujemo u više aktivnosti koje su pratile trku, upoznavati se sa organizacijom i slično, što smo višestruko iskoristili. Posećivali smo i socijalna dešavanja. Kroz sve to, i kroz činjenicu da smo ispred TRK-a i Banjalučkog maratona nastupali na ovom događaju, mislim da smo ispunili zadatak i da smo dostojno predstavili naš grad i trku. Poslali smo i pisma zahvalnice direktoru Njujorškog maratona i dobili odgovor i poziv da se vratimo tamo i sledeće godine”, ističe on.

Dodaje da vjeruje da je na ovaj način banjalučki polumaraton vidljiviji nego što je ranije bio slučaj.

“Šalili smo se međusobno, jer je do sada samo Vlada Selec (pored Milana Milinčića, Gorana Ćorića i mene) bio maratonac – ostali smo prvi put trčali ovu dužinu. Šala je bila na temu – pa ne možemo da budemo ozbiljni ‘maratonci’ i organizatori ‘Banjalučkog maratona’ ako dužinu držimo samo ‘na pola’. Uspešno smo je dakle savladali i sada možemo napokon da kažemo sa smo svi pravi ‘maratonci’, pa tako da kao organizatori naše trke imamo jedno novo – i trkačko i organizatorsko iskustvo – koje će doprineti da naš događaj unapredimo i dignemo na viši nivo”, ističe naš sagovornik.

Stevan je trčao sa humanim ciljem, a kaže nam da postoji puno organizacija koje su bile zastupljene na ovoj trci.

“Jedna od njih je na primer i Team for Kids koja podržava sportske aktivnosti dece; druge su vezane za različite aktivnosti koje podržavaju lečenja ili istraživanja u ime lečenja raznih bolesti. Zanimljiv je podatak da se prošle godine kroz humanitarne aktivnosti skupilo oko 36 miliona dolara – samo za taj jedan događaj, za Njujorški maraton 2016. godine. Mislim da podaci za ovu godinu još nisu dostupni, ali s obzirom na broj trkača broj je sigurno tu negde. Ja sam lično izuzetno zadovoljan svojim postignućem i zahvaljujem se svima koji su to podržali – očekivani iznos novca koji sam postavio kao cilj skoro je duplo premašen. Sa portala preko kojega sam ja skupljao novac dobio sam obaveštenje da sa sakupljenim iznosom spadam u grupu od 1% najvećih donatora za mesec oktobar kada su se radili statistike. Zaista mi je izuzetno drago, sve to mi je ovaj inače divan događaj dodatno ulepšalo i obogatilo”, ističe on,

Stevan na kraju kaže da iako su njih četvorica predstavljali banjalučku trku i bili pozvani u okviru spomenutog „Race Directors“ programa, putovali su u svojoj režiji i o svom trošku.

“Naša organizacija je suviše mlada i nismo želeli da je opteretimo dodatnim troškovima. Organizacija nije teška, postoji direktan let iz Beograda i u suštini jednostavno se i bez puno napora dođe u Njujork. Za one koji su prvi put vadili vize – proces dobijanja viza je takođe bio jednostavan i brz. Američka država turistima izdaje po pravilu vize na 10 godina, tako da možete posle da je koristite i za trke u Bostonu i za Čikago ili da se ponovo vratite u Njujork da trčite 🙂 . Smeštaj je poželjno bukirati unapred, jer cene rastu vrtoglavo”, priča Dimitrijević i dodaje da se nada da će ih zdravlje poslužiti i da će biti još prilika da se odvaže na ovakve trkačke avanture.