Banjalučanin Robert Dacešin jedan je od retkih koji su posetili najopasnije mesto na svetu – Černobilj.
Stanovnike malog ukrajinskog grada Pripjata probudila je snažna eksplozija 26. aprila 1986. godine. Preživeli danas znaju da su prisustvovali najvećoj nuklearnoj katastrofi u istoriji čovečanstva – eksploziji nuklearne elektrane Černobilj.
“Crvena” šuma
Robert je nedavno posetio Černobil s grupom turista iz osam zemalja. Saveti su bili jasni – da imaju što manje otkrivenih površina na telu. Morali su da nose majice dugih rukava, pantalone i dublje cipele.
“Vodič Jurij govorio nam je da ne smemo da sedeimo na zemlji ako nameravamo da imamo decu, da ne smemo da jesdemo i pijemo ništa van kombija i restorana u koji nas vodi i da ne smemo nositi kući „suvenire“, jer ćemo zbog njih verovatno biti uhapšeni na aerodromu”, priča Dacešin.
Na putu do Černobilja primetio je da iz žbunja proviruju lisice i vukovi. Jurij mu je rekao da je to uobičajeno, a potom je pokazao i „crvenu“ šumu na koju je vetar pre 30 godina naneo ogromnu količinu radioaktivne prašine.
“Na ulazu u Černobilj Jurij nas ponovo podseća na stvari koje su nam zabranjene. Nikakvo hodanje po travi. Što manje diranja okolo. Nipošto ne spuštati stvari na zemlju”, kaže Robert.
Uskoro su stigli u selo Kopači, koje je danas zakopano pod zemljom. Celo selo je, priča Robert, sagrađeno od drvenih kuća, a drvo upija radijaciju vrlo brzo, pa je bilo nemoguće da ga očiste.
“Kada su naučnici SSSR-a shvatili ovo, odlučili su da zakopaju sve ove kuće pod zemlju. To je najzagađnije tlo u toj zoni, verovatno i na svetu. Svake godine radioaktivna prašina ode jedan centimetar dublje ispod zemlje i na taj način čišćenje ove površine čini sve težim”, dodaje Dacešin.
Vrtoglavica i umor
Robert ističe da nikad neće zaboraviti prizor „sivog sarkofaga“, odnosno hangara ispod kojeg se nalazi černobiljski reaktor koji je eksplodirao.
“Naučnici su unutar ovog reaktora našli crnu lavu koja je u mnogo čemu podsećala na slonovo stopalo, najsmrtonosniji nuklearni otpad na svetu! Za samo 30 sekundi izloženosti ovom fenomenu slede vrtoglavica i umor koji će vas pratiti celu nedelju. Dva minuta izloženosti i vaše ćelije će početi da se raspadaju, za četiri minute slede povraćanje, proliv i groznica. Posle 300 sekundi izloženosti imate samo još dva dana života”, pojašnjava Robert.
Povratak samostalnih nomada
“Nivo radijacije u većini Pripjata i Černobilja sada je dosta ispod opasnog, a ono što se malo zna jeste da i danas neki ljudi žive tamo. Njih 3.000 vratilo se u jednom trenutku, da bi ih do sada ostalo oko 120. Uglavnom su to starci i žive po jedan u svakom selu. U Ukrajini su poznati kao „samostalni nomadi“. Razlog njihovog povratka je jednostavan”, ljubav prema svom kraju i svojoj kući – navodi Dacešin.
(Dijaspora.news/avaz.ba)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.